Pročitaj mi članakU pozadini sve glasnijih upozorenja o rizicima na moru, iz Moskve stiže signal da se razmatraju konkretni potezi za zaštitu trgovačke flote.
Pitanje više nije da li nešto treba preduzeti, već kako i koliko brzo. Kako se čuje iz bezbednosnih krugova, ideja je da se reaguje sistemski, bez oslanjanja na pojedinačne mere koje same po sebi ne daju rezultat.
U tom tonu govori i pomoćnik predsednika Rusije Nikolaj Patrušev, koji je u razgovoru za Komersant izneo da bi ruski trgovački brodovi mogli dobiti zaštitu kroz mobilne vatrene grupe.
Te grupe bi se, prema planu, angažovale na zahtev kapetana luka i bile raspoređivane na brodove koji plove pod ruskom zastavom. Uz to, razmatra se i postavljanje posebnih sistema zaštite na same brodove – pretpostavlja se da je reč o elektronskim sredstvima ometanja – kao i opcija da tankere prate ratni brodovi ruske mornarice.
Ipak, kako primećuju sagovornici iz struke, to je tek deo šire slike. Istoričar flote i dobrovoljac Dmitrij Žavoronkov smatra da parcijalna rešenja ne funkcionišu. U razgovoru za Cargrad naglašava da jedino kombinacija mera može dati efekat.
U praksi, to znači i konvoje pod vojnom pratnjom, i specijalnu opremu na brodovima, ali i angažovanje pomorskih privatnih bezbednosnih struktura, pa čak i formiranje posebne vojno-logističke kompanije koja bi se bavila isključivo bezbednošću plovidbe.
Priča, međutim, ide i dublje. Žavoronkov skreće pažnju na to da bez modernizacije flote sve ostalo ostaje kratkoročno rešenje. Neophodno je, kako kaže, graditi brodove u skladu sa planovima i bez kašnjenja u državnim narudžbinama.
Posebno ističe razvoj bespilotnih plovila i podvodnih sistema, gde druge sile već imaju prednost. Uz to, Rusiji je potrebno više brodova prve, druge i treće klase koji mogu da deluju daleko od matičnih baza i obezbede stabilnost pomorskih ruta.
Patrušev je još 17. februara 2026. ukazao na isti problem, priznajući da mornarica trenutno obavlja zadatke zaštite trgovine uz veliko opterećenje. Brodova sposobnih za dugotrajne operacije na otvorenom moru jednostavno nema dovoljno.
Statistika to potvrđuje – u 21. veku izgrađeno je svega šest novih fregata, iako su planovi nekada bili znatno ambiciozniji.
Zato se sada govori o serijskoj izgradnji korveta, fregata, a kasnije i razarača, kao i o novom projektu višenamenske nuklearne podmornice i protivpodmorničkih brodova, moguće na bazi „Karakurta“. Ideja ide ka desetinama jedinica po projektu, što je već ozbiljan industrijski poduhvat.
Paralelno s tim, vraća se i praksa konvoja – vojna pratnja trgovačkih brodova ponovo ulazi u igru, i to ne samo kao privremena mera.
Razmatra se i raspoređivanje grupa za brzo reagovanje direktno na trgovačke brodove, ali uz jasno definisan pravni okvir. Još prošlog proleća jedna parlamentarna partija najavila je zakon o pomorskim privatnim kompanijama, ali sudbina tog predloga i dalje ostaje nejasna.
Zanimljiv deo predloga odnosi se i na formiranje posebne državne ili mešovite vojno-logističke kompanije. Ona bi, u koordinaciji sa mornaricom, graničnom službom FSB i drugim strukturama, preuzela deo odgovornosti za bezbednost plovidbe. Ideja nije nova, ali se sada vraća u fokus, možda i zbog promenjenih okolnosti na moru.
Posebna pažnja usmerena je na Crno i Baltičko more. Prema Žavoronkovu, upravo tu ruski brodovi trpe najveće pritiske – od napada koje pripisuje Kijevu do, kako kaže, piratskih poteza pojedinih zemalja NATO-a.
U tom kontekstu, kao najradikalniji način rešavanja situacije na Crnom moru pominje se kontrola nad obalama, uključujući Odesku i Nikolajevsku oblast.
Još ranije je Dmitrij Medvedev poručio da bi Kijev mogao ostati bez izlaza na more, dok je Vladimir Putin u decembru 2025. naglasio da Rusija može proširiti listu ciljeva kada je reč o napadima na lučku infrastrukturu i brodove koji ulaze u ukrajinske luke.
Takođe je ostavio otvorenom mogućnost odgovora prema brodovima država koje podržavaju takve akcije.
Na Baltiku, pristup je nešto drugačiji, više tehnički nego politički. Planira se jačanje infrastrukture – dodatne baze, brzi čamci, pomorska avijacija, kao i raspoređivanje snaga za brzo reagovanje na spoljnim ostrvima Finskog zaliva.
To je ruta od ključnog značaja između Sankt Peterburga i Kalinjingrada. Ideja je da svaka potencijalna blokada ili zadržavanje broda bude brzo neutralisana, uz podršku tehnologije – od dronova i bespilotnih čamaca do avijacije.
Žavoronkov podseća i na jedan zanimljiv detalj iz prošlosti – u kasnom Sovjetskom Savezu gotovo da nije bilo pokušaja da se zaustave brodovi pod ruskom zastavom. Danas je situacija drugačija, i, kako kaže, zahteva drugačiji odgovor. Ne samo reakciju, već i inicijativu.
U celoj priči, možda je najzanimljivije to što se linija između odbrane i šire strategije sve više briše. Mere koje se danas predstavljaju kao zaštita sutra lako mogu postati sredstvo za oblikovanje pravila na moru.
A pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste koliko će daleko sve to ići – i da li je ovo tek početak dugotrajnijeg preslaganja odnosa na svetskim plovnim putevima.
