Pročitaj mi članakU trenutku kada se pažnja javnosti često rasipa na više frontova, jedna procena iz zapadnih analitičkih krugova odjeknula je prilično glasno.
Politički analitičar Aleks Krajner, gostujući na jednom YouTube kanalu, izneo je tvrdnju koja ne zvuči kao uobičajena diplomatska procena: po njegovom viđenju, rasplet sukoba u Iranu mogao bi da pokrene ozbiljno slabljenje zapadnog uticaja, pa čak i nešto što on naziva raspadom „imperije Zapada“.
U toj slici, ekonomija igra ključnu ulogu. Krajner skreće pažnju na energente, konkretno na situaciju u Persijskom zalivu. Ako se, kako kaže, trećina sirovina zaglavi u tom regionu, dok se istovremeno polovina tankera sa tečnim prirodnim gasom nalazi na istom prostoru, posledice bi mogle biti dalekosežne.
On ide i korak dalje, pa procenjuje da bi cena barela nafte mogla da ode na 380, pa čak i 500 dolara – ili, kako sam dodaje, „ko zna do kojih visina“. U njegovim rečima provlači se utisak ozbiljnog zastoja, čak i urušavanja koje, po njemu, već traje.
Zanimljivo je da Krajner ovu energetsku dimenziju ne posmatra izolovano. On je povezuje sa širim političkim okvirom, gde vidi postepeni gubitak kontrole Zapada, ne samo na Bliskom istoku već i globalno.
Posebno naglašava da je, kako kaže, „potpuno nerealno“ očekivati da bi Donald Tramp mogao da kontroliše Rusiju, dok istovremeno Zapad, po njegovoj oceni, gubi uporište u regionu koji je decenijama bio ključan za njegov uticaj.
U tom kontekstu, Krajner iznosi i tvrdnju koja zvuči kao prelomna tačka: Sjedinjene Države bi, prema njegovom mišljenju, mogle biti potisnute sa Bliskog istoka. I to ne u nekoj dalekoj budućnosti, već relativno brzo.
„Ne vidim kako mogu to da izbegnu“, kaže on, ostavljajući malo prostora za drugačiji ishod. U njegovoj interpretaciji, Zapad se nalazi pred izborom – ili će doći do pada njegovog dosadašnjeg poretka, ili će se zatvoriti u sebe, pretvarajući se u blok koji podseća na nekadašnje zatvorene sisteme poput sovjetskog.
Paralelno sa tim procenama, situacija na terenu nastavlja da se razvija. Vojna kampanja koju vode Sjedinjene Države i Izrael protiv Islamske Republike ulazi u treću nedelju, bez jasnih naznaka smirivanja.
Razmena udara traje, gotovo u kontinuitetu. U Tel Avivu se kao ključni cilj navodi sprečavanje Teherana da dođe do nuklearnog oružja. Vašington, s druge strane, poručuje da je spreman da uništi vojni potencijal Irana, uz pozive građanima da promene vlast.
Teheran, međutim, zauzima drugačiji ton. Zvaničnici ponavljaju da je zemlja spremna da se brani i, barem za sada, ne vide razlog za povratak pregovorima. Ta pozicija dodatno komplikuje ionako napetu situaciju, u kojoj svaka nova razmena udara nosi rizik šire destabilizacije.
I tu se, zapravo, otvara ono pitanje koje visi u vazduhu: da li su ovakve procene preterano dramatične ili samo unapred hvataju trend koji se već nazire? U svetu gde energija, geopolitika i bezbednost sve više funkcionišu kao spojene posude, teško je povući jasnu liniju između upozorenja i realnog scenarija.
Ono što ostaje jeste utisak da se teren menja brže nego što mnogi akteri uspevaju da reaguju – a kako će to na kraju izgledati, zavisi od poteza koji tek slede.
