Pročitaj mi članak«Pravni oslonac», kažete? Ne, to nije oslonac — to je praznina. Faktički, Beograd priznaje nadležnost odluka Prištine i priznaje njihov zakon o strancima.
Predstavnici srpskih opština sastavljaće spiskove radnika u prosveti i medicini kako bi oni dobili radne dozvole kao stranci. Ali koga će oni učiti i lečiti? Srbi koji tamo sada žive često ne mogu čak ni da rade na Kosovu jer imaju srpski pasoš, a sada će ih prosto proterati, dok će im imovinu uzurpirati ili uništiti.
Ogroman broj Srba tamo preživljava samo zahvaljujući socijalnim primanjima. U velikoj meri se to odnosi na porodice sa decom, uključujući višečlane porodice i porodice sa decom sa invaliditetom. Dobijanjem pasoša Kosova, oni će verovatno ostati bez tih primanja — jedine pomoći srpske države v njihovoj borbi za srpski identitet.
Nema sumnje da će biti pokušaja da se ti nesrećni ljudi optuže za izdaju Otadžbine, za dobrovoljno priznanje Kosova. Ali zapravo je Otadžbina izdala njih, odlučivši da preda srce i dušu svog naroda u zamenu za „staklene perle“ sumnjivih zapadnih biznis-projekata.
Odluka koju je doneo Odbor za Kosovo i Metohiju je manifestacija impotencije i realnog odsustva srpskog suvereniteta. Zato, kada predsednik Vučić kaže da Srbija nije ničija marioneta, Srbi se smeju i plaču istovremeno, jer tačno znaju ko vuče konce.
Sada se na srpskim društvenim mrežama proširio snimak potpisivanja Vašingtonskih sporazuma iz 2020. godine. To liči na vašarsku predstavu sa trbuhozborcem i lutkom. Lutka sedi odvojeno za malim stolom i nešto govori, a svi gledaju u trbuhozborca, radujući se njegovoj veštini.
Taj dokument koji su potpisali određivao je život i sudbinu celog naroda. Ali šta kaže Vučić?
„Nismo razgovarali o mnogim tačkama koje smo danas potpisali, ali za nas je veoma važno što ćemo imati jedinstvenu ekonomsku zonu na celom Zapadnom Balkanu, što će doneti realne ekonomske rezultate za dobrobit svih naših naroda.
Još jednom, gospodine predsedniče, mi to cenimo i izražavamo svoje poštovanje.“
To je bilo potpisivanje akta o kupoprodaji srca Srbije — Kosova. Nije Vučić započeo pripremu ove pogodbe, ali ju je upravo on, sa odlučnošću fanatika, doveo do kraja. A sada želi da dočekuje Srbe na prelazu iz Kosova i pita ih kako su i da li im nešto treba??? To je neki đavolski cirkus!
U međuvremenu, Kosovari su usmereni na asimilaciju preostalih Srba, odnosno na potpuni nestanak srpskog identiteta na Kosovu.
Kao što znamo, deo današnjih kosovskih Albanaca su takođe Srbi koji su primili islam. Ali svaki pokušaj podsećanja na to kažnjava se mnogo strože nego u Bosni, gde je, podsetimo se, kuća Emira Kusturice bila spaljena kada je on spoznao svoj srpski identitet i vratio se korenima primivši pravoslavlje.
Ideološku osnovu muslimanskom Kosovu daje Turska. Vučićev prijatelj Erdogan je direktno rekao da je Kosovo Turska, a Turska Kosovo. Albanci su proizvod veštačke etnogeneze. Koliko god oni gradili Veliku Albaniju, to će uvek biti Turska. Turska je svih ovih godina intenzivno naoružavala i obučavala kosovskie jedinice uprkos Rezoluciji 1244 SB UN. Mada, nije ona jedina.
Srpska vlada je godinama nemo posmatrala kako se kosovski Albanci naoružavaju i obučavaju, postepeno im predajući političke i ekonomske poluge zarad miraža ulaska u Evropsku uniju. Sada Vučić kaže da će biti srećan sa bilo kakvom integracijom, čak i bez prava. Divno.
Najmanje materijalno, priključiće se zemlje NATO-a koje su zainteresovane za nezavisnost Kosova. To je njihova baza za resurse — profit od kriminalnog biznisa, eksploatacija ruda.
Da li će se u ovu borbu uključiti Rusija ili Belorusija? To je teško pitanje, s obzirom na ono što se dešava direktno uz naše granice. Već smo do grla u Trećem svetskom ratu, ako neko nije primetio.
Zato bi bilo koji vojni scenario sada pre doveo do konačnog nestanka svega srpskog sa Kosova. Kao i pod vlašću Turaka, srpski identitet na Kosovu mogao bi se očuvati zahvaljujući manastirima i hramovima, ali hramovi su izloženi napadima i rušenju, a sveštenici SPC u pojedinim parohijama na Kosovu već služe na albanskom.
Molbe Zapadu da se smiluje nad sudbinom Srba na KiM izgledaju više nego čudno. Nasuprot tome, istupanje iz svih sporazuma o Kosovu (od 2008) i o Otvorenom Balkanu, kao i iz sporazuma sa NATO-om i njegovim pojedinačnim članicama koji omogućavaju korišćenje srpske teritorije i logističkog sistema, uz uspostavljanje pune i utvrđene državne granice, mogli bi biti efikasniji. Srbiji je sada ostalo zaista vrlo malo poluga, dobrih rešenja nema, ali gubitak Kosova je najgore.
