Pročitaj mi članakSve je više dece sa prekomernom težinom i gojaznošću, a sve to povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema. Stučnjaci veliki akcenat stavljaju i na usamljenost i manjak socijalne interakcije, te fizičku aktivnost i ulogu porodice vide kao glavna rešenja
Prema istraživanju Instituta Batut 2018. godine svega 28 odsto dece bilo je fizički aktivno svakodnevno, 2022. je taj procenat pao na samo 13 odsto i počinje da predstavlja veliki problem. Ovakva vrsta istraživanja radi se svake četiri godine po jedinstvenoj međunarodnoj metodologiji.
Sa druge strane, dok fizička aktivnost pada, vreme pred ekranima raste. Vikendom, čak 85 odsto dece provodilo je više od dva sata na društvenim mrežama. Četiri godine pre toga, 2018. bilo ih je „samo“ 60 odsto.
Procenat dece sa prekomernom težinom i gojaznošću porastao je sa 21 na 26 odsto. Prekomerna težina i problem sa kilogramima sa sobom nosi rizik za dijabetes, povišen pritisak i ozbiljne zdravstvene probleme u odraslom dobu.
„Ovo je tendencija savremenog društva, vremena u kom živimo u globalnog poretka. Podaci prikupljeni na nacionalnom nivou uklapaju se i u evropske i svetske tendencije“, kaže Olivera Ninković sa Instituta za javno zdravlje „Batut“.
Prema rečima Snežane Rsovac sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, primetne su velike razlike između današnje i dece pre nekoliko decenija.
„Moderna tehnologija ih jeste unapredila, drugačije sagledavaju svet, brže razmišljaju i reaguju na neke stvari, dok ih je za neke druge životne aspekte potpuno umrtvila. Provođenje vremena na uređajima i skrolovanje kroz sadržaj koji ih zanima bez bavljenja fizičkom aktivnošću, tera roditelje da posle troše vreme i novac da ih vode na treninge. Ranije je bilo potpuno normalno da se deca igraju napolju, skaču, trče, nije bilo toliko gojazne dece i potpuno je drugačije bilo vreme“, navodi Rsovac.
Mladi sve usamljeniji
Olivera Ninković, takođe ističe da je savremeno doba u mnogome uticalo i na emocionalne komponente, pre svega kod dece.
„Mladi se, paradoksalno, osećaju usamljenije nego generacije koje su živela u analognom svetu. Nedostaje im kontakt, dodir, živi razgovor. Homo sapijens je biće odnosa i interakcije, a ne tipkanja, skrolovanja i svega onoga što savremeno doba nosi“, ističe Ninković.
U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, lekari pažljivo pristupaju problemima sa kojima se današnja deca suočavaju ističe Rsovac.
„Uvek savetujemo psihološku potporu. Psiholozi često brže dopru do mališana, ali i do roditelja. Rešavanje problema kod dece zahteva promenu prioriteta u porodici i načina na koji se odvija svakodnevni život“, kaže Snežana Rsovac.
Zbog toga se ne kaže bez razloga da je porodica osnovna ćelija društva.
„Deca iz funkcionalnih porodica, koje gaje zdrave navike, imaju dobre šanse da odrastu u funkcionalne i zdrave odrasle ljude“, zaključila je Olivera Ninković.
