Pročitaj mi članakPredsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je Nacionalnu strategiju „Srbija 2030“, dokument kojim vlast najavljuje velike investicije, rast plata i penzija, kao i ubrzan ekonomski razvoj zemlje u narednoj deceniji. Prema najavama sa predstavljanja, vrednost planiranih ulaganja iznosi oko 17 milijardi evra do 2030. godine, dok bi ukupan iznos investicija do 2035. mogao da dostigne čak 48 milijardi evra, ne računajući sredstva za vojsku i policiju.
Predsednik je poručio da Srbiju u narednim godinama očekuje rast životnog standarda, navodeći da bi prosečna plata do kraja decenije mogla da dostigne oko 1.700 evra, dok bi penzije trebalo da budu oko 750 evra. Vučić je izneo i političku viziju da Srbija do 2035. godine postane članica Evropska unija, uz napomenu da će za taj cilj biti neophodno ubrzati reforme.
Na prezentaciji su najavljeni brojni infrastrukturni i razvojni projekti, među kojima su izgradnja auto-puta „Vožd Karađorđe“, kao i brze saobraćajnice „Bački Breg – Srpska Crnja“, poznate kao „Osmeh Vojvodine“. Govoreći o ulaganjima u zdravstvo, predsednik je naveo da se planiraju značajna sredstva za modernizaciju bolnica u više gradova, uključujući Užice, Čačak i Šabac.
Poseban deo plana odnosi se na tehnološki razvoj. Prema najavama, Srbija će u narednom periodu više ulagati u razvoj veštačke inteligencije, kao i u industriju naprednih tehnologija, uključujući i proizvodnju humanoidnih robota.
Tokom predstavljanja strategije, predsednik je kratko govorio i o Kosovu i Metohiji, navodeći da će država nastaviti da pomaže srpski narod u pokrajini, kao i da je u planu izgradnja brze saobraćajnice ka Kosovskoj Mitrovici. On je istakao da, uprkos brojnim kritikama, građani Srbije danas žive bolje nego ikada ranije.
Međutim, odmah nakon predstavljanja plana usledile su i kritike. Ekonomista i opozicioni političar Dušan Nikezić ocenio je da je strategija „Srbija 2030“ pre svega spisak ambicioznih obećanja bez jasnog ekonomskog uporišta. On je podsetio da je vlast i ranije predstavljala slične programe razvoja, koji, kako tvrdi, nisu doneli očekivane rezultate.
Prema njegovim rečima, građanima nije presudan nominalni rast plata, već realna kupovna moć. Kako je naveo, u prethodnim godinama cene osnovnih životnih namirnica, energenata i komunalnih usluga često su rasle brže od plata i penzija, što je značajno uticalo na životni standard.
Strategija „Srbija 2030“ tako je već na početku izazvala podeljene reakcije u javnosti. Dok vlast ističe da je reč o ambicioznom planu razvoja koji treba da donese novi ekonomski ciklus i veći standard građana, kritičari upozoravaju da će pravi rezultati zavisiti od realnih ekonomskih pokazatelja, a ne od obećanja u dugoročnim planovima.
