У свака од три рата који су захватили и сребренички крај током 20. века – Првог и Другог светског рата, као и грађанског рата у БиХ 1992-95 – прве жртве које су падале биле су српске. И то првенствено нејач – жене, деца, старци. И биле су масовне. Агресивна пропаганда о наводном геноциду који су починиле српске снаге у јулу 1995. служе између осталог да замагле истину о огромним злочинима почињеним против српског народа у три наврата од стране оних који су имали истинску геноцидну намеру. Злочинима који дан-данас захтевају правду. То је замена теза и вештачко наметнути историјски заборав на који не пристајемо", поручују из Покрета "Ми Снага народа"
Они кажу да су пропагандне тврдње о сребреничком ”геноциду” који су починили Срби у јулу 1995. једна од најотровнијих заоставштина једнополарног света који рапидно одлази у прошлост.
Ко истински жели помирење или бар мир на овим просторима не може да инсистира на вештачком одржавању наратива који једино служи да додатно продуби већ постојеће поделе и већ ископане ровове између народа на простору не само БиХ већ и бивше СФРЈ. Поготово што се као подлога за тај наратив користе пресуде сада већ увелико дискредитованог ad hoc трибунала у Хагу.
Такође, више не желимо да наша локална трагедија служи као оправдање и идеолошка подлога за лицемерно западно душебрижништво у облику ”хуманитарног” интервенционизма широм света. А управо Сребреница је претворена у један од његових носећих стубова, у контексту доктрине ”одговорности за заштиту”, међународно познатије као R2P – responsibility to protect – која је фактички давала одрешене руке западним силама да врше агресије или инвазије на суверене земље под ”хуманитарним” изговорима.






