Pročitaj mi članakPokret Kreni-Promeni saopštio je da je, na osnovu stotina prijava građana iz svih delova Srbije, evidentirao i sistematski obradio dokaze o rasprostranjenim i organizovanim pritiscima na zaposlene u javnom sektoru i korisnike javnih usluga, s ciljem da budu prisiljeni da prisustvuju skupovima i aktivnostima Srpske napredne stranke (SNS). Kako je pokazalo njihovo istraživanje, partijski pritisci su najzastupljeniji u zdravstvu, prosveti i javnim preduzećima.
Такође најављују да ће комплетан збирни извештај са приложеним доказима и методолошким анексом упутити међународним организацијама, међу којима ОСЦЕ/ОДИХР, уз захтев за хитну процену обима и природе притисака, као и препоруке за заштиту права запослених и бирача
Потпарол Крени-промени Никола Станковић каже за Данас да су охрабрени тиме што је велики број грађана, упркос страху и невероватним притисцима и претњама, имао храбрости да пријави случајеве уцена и претњи.
„То показује да људи више не желе и не могу да ћуте и да су спремни да се супротставе неправди. Међутим, сама чињеница да смо примили стотине аргументованих и документованих пријава из свих делова Србије показује размере проблема – и то није разлог за задовољство, већ за озбиљну забринутост. Наш циљ није број пријава, већ да ниједан грађанин више не мора да бира између свог посла и свог достојанства, и да ни један грађанин Србије не буде прогањан и кажњаван због другачијег политичког става“, истиче Станковић.
Указује да су добили бројне примере партијског притиска у јавном сектору, укључују претње губитком посла, непродужавање уговора, смањење коефицијента, па чак и премештаје на удаљена радна места за оне који одбију да присуствују скуповима СНС-а. Притисци су посебно јаки у здравству, образовању и комуналним предузећима, тамо где људи зависе од јавног система.
„Једна пријава из Универзитетског клиничког центра Војводине навела је да притисака није било све до тренутка када су грађани почели да се отворено буне. Тада су, како каже, почеле репресивне мере, свима је достављен ‘пословни кодекс’ који су морали да потпишу, а управа је почела да контролише политичко понашање запослених. Док је директорка установе јавно учествовала на скуповима против блокада, запосленима је забрањено свако изражавање другачијег става, не смеју да носе обележја протеста, док је симпатизерима СНС-а дозвољено да носе мајице са порукама ‘Живела Србија АВ’, наводи Станковић.
Издваја и пријаву из Предшколске установе „Наша радост“ у Суботици, конкретан случај наводи да већ две године ради по уговору који се обнавља сваких 60 дана, без сталног запослења, због неодазивања на страначке скупове једна од запослених премештена је у други објекат удаљен више од 20 километара од места становања.
„Запослена у једној општинској управи у источној Србији пријавила је да већ дуже време трпи притиске због одбијања да учествује на митинзима и организованим шетњама које подржава Српска напредна странка. Према њеним наводима, председник општине је тражио да она и њена колегиница добију отказ због ‘непослушности’. Начелник општинске управе јој је саопштио да не види никакав основ за отказ и да одбија да спроведе захтев, али је изразио бојазан да би и сам ускоро могао бити смењен“, каже Станковић.
Додаје да је већи број радника једне фабрике намештаја са југа Србије пријавио је да су запослени који нису отишли на митинг Српске напредне странке који је одржан 12. априла кажњени смањењем плате на 70 одсто износа. Запослени у београдском јавном комуналном предузећу „Инфостан“ пријавио је да је био изложен директним претњама и уценама због одбијања да учествује на митингу СНС-а одржаном 12. априла 2025. године.
„Очекујемо да ће ОДИХР и ОСЦЕ реаговати на наше пријаве, све су документоване и биће прослеђене међународним организацијама уз захтев за хитну процену стања и заштиту грађана од политичких притисака. Њихова је обавеза да обезбеде услове за фер и слободне изборе, а то није могуће док се грађани уцењују егзистенцијом“, истиче Станковић.
Верују да ће њихов притисак помоћи да се прекине ланац страха и да институције у Србији коначно почну да раде у интересу грађана, а не владајуће партије.
„За Крени-Промени ово није страначко питање, ово је питање достојанства државе и свих њених грађана са ког год политичког спектра они били. Такође, наведени извештај биће основ за реформу система јавне управе и кривичноправну одговорност оних који су злоупотребљавали јавне институције. створићемо реформисану јавну управу која ће бити систем професионалаца који ће представљати јавни сервис свих грађана, а не партијски окупиран систем који спречава раст и развој друштва“, закључује Станковић.
Ксенија Брадић Вељовић, наставница и одборница Покрета слободних грађана из Крушевца, наводи да је ови подаци не изненађују, те да је тако откад је СНС на власти.
„У мојој школи је било партијских притисака, кад се ишло на скуп дочек Путина лично сам ишла да видим моје колеге, за које знам да нису пошли својом вољом. И скорији скупови су имали уцењене из наше школе али нисам успела да сазнам ко су, али сам добила потврду од колегинице која је члан СНС-а“, објашњава Брадић Вељовић.
Драган Милић, кардиохирург и оснивач истоимене нишке групе грађана и Покрета за децентрализацију Србије, оцењује да је систем страха у друштву постао механизам контроле, а партијска уцена начин управљања институцијама, укључујући и здравствени сектор. Према његовим речима, свако ко искаже супротно мишљење мора да рачуна на казну, која често има за циљ да послужи као пример другима.
„Казна не долази толико због самог појединца, већ да би се другима показало како пролазе они који су слободомислећи. Порука је јасна – будите мирни, послушни и не излажите се“, каже Милић, наводећи да су такве поруке и инциденти „показне вежбе“ којима се шири страх.
Он додаје да слични примери постоје и у здравству, где је партијско запошљавање и уцена, како каже, „отворена тајна“. Ипак, не верује да ће се ускоро већи број људи охрабрити да о томе јавно говори.
„То ће вероватно остати на истраживањима и на појединцима који имају храбрости да проговоре. Људи су уплашени за егзистенцију, не желе додатне проблеме – и то је донекле разумљиво“, наводи он.
Милић сматра да се према онима који се још не усуђују да иступе не треба односити с осудом.
„Они који су храбрији треба да разумеју опрезније. Такве људе не треба гурати од себе, већ их охрабрити да макар једном кажу да нешто није у реду. Само тако се ствари могу мењати“, закључује др Милић.
Подсећамо, Србија се у извештајима међународних организација, међу којима су Фреедом Хоусе и Европска комисија, годинама уназад суочава са критикама због политичког утицаја на јавну управу и злоупотребе државних ресурса у страначке сврхе. Упркос бројним упозорењима, систем заштите запослених од политичког притиска и даље не постоји у пракси.
