Прочитај ми чланак
Милосрдне руке
(Руски реп песма, поп-рок песма; стихови и репују: Красное Дерево)
Она је звала у смртни бој четрдесет прве
А где сте сада, синови отаџбине?
Знам да ћете се освестити, али биће сувише касно.
Уместо икона полумесеци и звезде
Не оне, које су с поносом носили наши дедови
Не оне, које су прожете болом и радошћу победе
Не оне које вреде милионе живота, не знајући за страх.
Већ оне које сеју смрт у име Алаха.
Рат уживо, у првим редовима новина.
Рат за време доручка, на паузама за ручак.
Рат од јутра до мрака, седам дана у недељи.
Гледали смо како Јевреји бомбардују Либан.
Молимо се туђим боговима, заборавивши своју историју
А неко тајно већ дели нашу територију.
На северу и југу већ се граничимо с НАТО-ом
И ускоро ћемо морати да се осмехујемо њиховим војницима.
Милосрдне руке су заковане у окове.
Крила која су била иза леђа, сломљена су.
Православни храмови, где су нестали градитељи.
Моја домовина сада је туђ посед.
Моје речи грувају болно попут килохерца.
Као војник грудима прса у прса Срешћемо Содому и Гомору.
То је цена коју ће они платити за улазак у немирно стадо.
Ваше нам не треба на поклон, за своје ћемо се борити.
Овде је Сибирски синдикат и Кидок продакшн.
Издржаћемо против оних, који само причају о криминалу Сикће „браћа“, а сутра може постати издајник.
У родном граду од троје поново су двојица непријатељи.
Један са ножем, а други са малим бодежом.
Баш ме брига за зверске њушке и масонске ложе
Издржавао сам и издржаћу Али нешто се назире, осећам на кожи.
Ипак сам неко време поживео
Ипак још нешто можемо Без унутрашњих дрхтаја
За оно што ценимо даћемо и главе.
Рус је једноставан само споља, а унутра је сложен.
Руки милосердные
Она звала на смертный бой в сорок первом,
А теперь, сыны отчизны, скажите где вы?
Знаю, что опомнитесь, но будет слишком поздно
Вместо икон полумесяцы и звезды,
Не те, что с гордостью носили наши деды,
Не те, пропитанные болью и радостью победы,
Не те, что стоят миллионы жизни, не зная страха,
А те, что сеют смерть во имя Аллаха,
Война в прямом эфире, на первых полосах газет,
Война на завтрак, в перерывах на обед,
Война с утра до вечера, семь дней в неделю,
Мы наблюдали, как Ливан бомбят евреи,
Молимся чужим богам, забыв свою историю,
А кто-то тайно уже делит нашу территорию,
На севере, на юге уже граничим с НАТО,
И вскоре нам придется улыбаться их солдатам.
Руки милосердные в кандалы закованы,
Крылья, что за спиною были, сломаны,
Храмы православные, куда девались зодчие?
Родина моя теперь чужая вотчина
Руки милосердные в кандалы закованы,
Крылья, что за спиною были, сломаны,
Храмы православные, куда девались зодчие?
Родина моя теперь чужая вотчина
Для иноверцев, хватит пули в жопу и пару перцев
Мои слова бьют больно килогерцем,
Как солдат берцем грудью прямо упрямо,
Встретим Гоморру и Садом
Это плата и за вступление в мутное стадо,
Даром не нужно ваше, за свое будем ебашить,
Здесь сибирский синдикат и кидок продакшн,
Выстоим против тех, кто лишь базарит про понятия,
Шипит: братья завтра может стать предателем
В родном городе из трех снова два приятеля,
Один с ножом, а другой с маленьким шпателем,
Я клал на звериные рожи, масонские ложи,
Я ложИл и лОжил, и снова ложИл и лОжил,
Но что-то намечается, чувствую кожей,
Все таки сколько-то пожил,
Все таки еще что-то можем,
Без внутренней дрожи,
Чем дорожим, зато и головы сложим,
Русский – простой только снаружи, а внутри-то сложный!
Руки милосердные в кандалы закованы,
Крылья, что за спиною были, сломаны,
Храмы православные, куда девались зодчие?
Родина моя теперь чужая вотчина
Руки милосердные в кандалы закованы,
Крылья, что за спиною были, сломаны,
Храмы православные, куда девались зодчие?
Родина моя теперь чужая вотчина
Оооооу
Второй десяток третьей тысячи,
Слям, Омск, Сибирский синдикат,
Красное дерево, Москва, из холода
Из знойного холода в центр каменных джунглей
