Прочитај ми чланак
Зора била
(Далматинска романса; певају и свирају: Томислав Бралић и клапа Интраде)
Ваљало би поћи лећи
сви су други давно пошли,
твоја мати уснула је,
чекајуци кад ћеш доћи.
Сви су други давно легли,
угашене све су свиће,
ја би опет тија с тобон,
гледат зору како свиће.
Није мени никад доста,
твоји руку, твога тила,
опет ће нас загрљене,
наћи скупа зора била.
Није мени никад доста,
прилипа си моја вила,
опет ће нас загрљене
наћи скупа зора била.
Сви су други давно легли,
угашене све су свиће,
ја би опет тија с тобон,
гледат зору како свиће.
