Прочитај ми чланакЊихове композиције и данас харају Европом као жестока олуја. Они су увели моду у музику, а музику у моду и остали су упамћени као најпознатија бечка музичка династија.
Све је почело са Јоханом Штраусом Старијим, који је са 12 година остао сироче.
Иако је ишао на књиговезачки занат, Јохан је истовремено ишао на часове виолине и виоле. Тако је успео да обезбеди себи место у локалном оркестру, што га је довело и до тога да свира у популарном Ланер квартету који је водио Јозеф Ланер – његов будући ривал. Заједно су популаризовали бечке валцере и рустичне немачке плесове.
Јозеф Ланер био је један од најранијих бечких композитора који је реформисао валцер и од једноставног сеоског плеса направио нешто у чему је почело да ужива високо друштво. Његов квартет временом је постао мали гудачки оркестар, па је Јохана Штрауса поставио за вођу другог малог оркестра. Међутим, Штраус је временом закључио да би могао да понови Ланеров успех и да се извуче из свих дугова. Основао је свој оркестар и почео да компонује. Исте године оженио се Маријом Аном Штрајм, али нису имали среће у браку. Јоханове турнеје и одсуства довеле су до развода.
Штраус је постао један од најпознатијих и највољенијих композитора у Бечу. Свирао је у Немачкој, Холандији, Белгији, Британији – где је био позван да свира на крунисању краљице Викторије. Компоновао је више од 150 валцера, од којих је свакако најчувенији „Лорелај, звуци Рајне“.
Најпознатије дело славног композитора свакако је „Радецки марш“, назван по фелдмаршалу Јозефу Радецком, који је Штраус написао након победе Радецког у бици код Кустоце. Када је први пут марш одсвиран пред аустријском војском спонтано су тапшали и лупали ногама када су чули рефрен. Та традиција опстала је и до дана данашњег кад год се „Радецки марш“ свира у дворана широм Беча.
Штраус Старији је имао тројицу синова и пошто је видео да су очигледно талентовани забранио им је да се баве музиком. Јохан Млађи требало је да студира банкарство, Јозеф да оде у војску, а Едвард у дипломатију. Међутим, сва тројица су постали музичари.
Јохан Штраус Старији преминуо је 1849. године. Славни композитор Хектор Берлиоз одао му је почаст речима – Беч без Штрауса је попут Аустрије без Дунава.
Забрана није уродила плодом
Јохан Штраус Млађи био је највећи супарник свог оца. Млади Шани, како га је звала породица, први валцер је написао са 6 година, уз тајну подршку своје мајке, кришом учећи да свира виолину. Када их је отац напустио због друге жене, љубавнице са којом је имао осморо деце, Јохан Млађи није више морао да се скрива. Свирао је по ресторанима, а са 19 је оформио свој мали оркестар.
Велики углед и утицај који је Штраус Старији имао у музичким круговима Беча, стварао је Млађем проблеме при заказивању концерата. Из страха да не наљуте његовог оца, многи су одбијали Јохана Млађег.
У штампи су се појављивали наслови попут „Штраус против Штрауса“, о ривалству између оца и сина. Штраус Млађи је тада почео да прихвата ангажмане у околним градовима, остављајући добар утисак и добијајући одличне критике. Његова популарност полако је расла и управљање оркестром је препустио браћи а он се посветио компоновању.
Краљ валцера
Написао је више од 400 валцера, полки, квадрила, као и неколико оперета и балет, па је зато у историји музике познат као Краљ валцера. Неке од његових најпознатијих композиција свакако су „На лепом плавом Дунаву“, „Кајзер Валцер“, „Трич-трач полка“, али и оперета „Слепи миш“ која се изводи широм света.
Штрауса Млађег је инспирисала и Србија
Године 1847. Јохан Штраус Млађи гостовао је у Београду. У сали хотела Српска круна (данашња Градска библиотека у Кнез Михаиловој улици) свирао је своја дела, али и „Александрову четворку“, коју је нарочито компоновао за кнеза Александра Карађорђевића. Штраус је тада извео и Српски народни марш.
Овај славни композитор написао је и оперету Јабука („Јабука одер дас Апфелфест“), за прославу 50 година уметничког рада. Радња ове оперете одиграва се у, како стоји у либрету, „јужној Угарској, у српским крајевима“, описује народне обичаје Срба и прати двојицу племића – Мирка и Васу из Градинца.
Из те оперете је и славни марш „Живио“ који се често изводи на чувеном традиционалном Новогодишњем концерту у Бечу.
Три брака и промена вере и националности – због љубави
Женио се три пута и у сва три брака његове супруге имале су и улогу менџера. Прва жена – певачица Хенријета – преминула је 1878. године и свега шест седмица после њене смрти Штраус се оженио 25 година млађом глумицом Ангеликом Дитрих. Од ње се развео, јер није подржавала његову музику. Како римска католичка црква није одобрила развод, Штраус је променио религију и националност – определивши се за то да постане држављанин војводства Сакс-Кобург и Гота, како би се оженио Аделом Дојч. То је изазвало велико незадовољство у Аустрији, али све му је касније опроштено – судећи по томе да се у Бечу налази његов споменик – сачињен од злата.
Радио је на балету “Пепељуга” када је преминуо од упале плућа 3. јуна 1899. године. Сахрањен је на Бечком централном гробљу, близу гробница Брамса, Бетовена и Шуберта.
Прадеда по оцу Јохана Штрауса Млађег био је мађарски Јеврејин. Ту чињеницу су Нацисти, који су уздизали Штраусову музику као „веома немачку“, покушали да сакрију.
ОРКЕСТАР ЈОХАНА ШТРАУСА
Славни холандски музичар Андре Рјо оформио је пре 30 година „Оркестар Јохана Штрауса“.
На почетку је било свега 12 чланова, али данас наступа чак њих 60. Овај оркестар познат је по томе што сва господа свирају у смокинзима, а даме у балским хаљинама.
Уз то, први су оркестар на свету који је извео валцер чувеног холивудског глумца Ентонија Хопкинса.
