Сматрају их пионирима хеви-метала и хард-рока. Уз „Лед цепелин“ и „Блек сабат“, сврставају их у „безбожно тројство британског метала седамдесетих“. Због концерта у лондонском „Реинбоу театру“ 1972, нашли су се у Гинисовој књизи рекорда као „најгласнији бенд на свету“.

Од оснивања 1968. до данас, „Дип парпл“ (ДП) је продао више од 150 милиона албума! Актуелни Now What?!, њихов 19. студијски, представиће српској публици 18. фебруара на концерту у „Комбанк арени“. Биће то њихов четврти наступ у Београду, где су први пут свирали 1975, па 2003. и 2006. на Сајму. На питање сећа ли се претходних долазака у Србију, певач вриштећег гласа Јан Гилан (68) јуче је у телефонском разговору за „Новости“ из своје куће у Португалији поручио:

– О да, наравно да се сећам. Једва чекам да поново запевам у Београду. Биће то мој четврти концерт са „Парплом“, а једном сам био са „Гилан бендом“. Срби су фантастична публика. Још се живо сећам Сајма, где нас је на турнеји „Банане“ слушало 20.000 људи. Било је чаробно. Стварно сте одлична публика и много вас волимо. Нестрпљиви смо, не можемо да дочекамо концерт. Ви само понесите своју енергију! У Београду имам неколико добрих пријатеља. Радујем се што ћу их видети. Ићи ћемо на неку клопу и уживаћемо у неколико чаша вина.

* Како вино, последњи пут сте овде пили ракију, мада нисте издржали до краја?

– Никако ракија, то је сада прејако за мене (смех).

* Зашто смо на нови албум чекали седам година?

– Издавачка кућа, менаџмент, промотери и публика су нас стално питали шта је са новим албумом. Бенд се окупио, али на питање када ћемо то урадити, одговор је био следеће године. Или оне тамо. У фебруару 2012. наш продуцент Боб Езрин посетио нас је на турнеји по Канади. Рекао ми је да не заборавим да људи ДП првенствено доживљавају као инструментални бенд и предложио да радимо музику као некада. Да радимо док смо на сцени, да импровизујемо у студију и уденемо у песме динамику и текстуру. Био је то добар савет, зато што смо делимично заборавили како то све изгледа. Убациш се у рутину и правиш песме од три-четири минута. Свака од моје прве три плоче које сам снимио, Deep purple in rock, Fireball и Machine head, имала је само седам песама, али су неке од њих трајале и по десет минута. Наш највећи хит Смоке он тхе њатер никад није био емитован на радију, све док један тип из „Ворнер брадерса“ који нас је гледао на свирци у Америци није видео како публика реагује на њега. Није хтео да објави албум све док ту ствар, која је оригинално трајала седам минута, није скратио на 3,20 минута. Тек онда се завртела. Сада се поново враћамо коренима, не траје нам свака песма три минута, неке су од шест и седам.

* Две нове песме, Uncommon man и Above and beyond, посветили сте покојном клавијатуристи Џону Лорду, који је умро од канцера 2012?

– Посветили смо му једну, откуд вам две песме?

* Пише на интернету…

– То није истина, у питању је само Above and beyond. Џон је отишао из ДП десетак година пре него што је умро. И даље осећамо да је он део наше фамилије. Увек сам гледао да је у граду у исто време кад и ми, па смо онда повремено одлазили на вечере са њим у Паризу или Токију. Увек је осећао огромну љубав према бенду, а ми смо га увек сматрали кумом ДП. Његово оркестарско и џезерско искуство било је величанствен допринос будућности ДП. Много му дугујемо и он је и даље део душе бенда.

* Када је Ричи Блекмур отишао из „Парпла“, хтели сте да ангажујете Џоа Сатријанија као гитаристу, зашто нисте?

– Џо јесте заменио Ричија, али само на турнеји. Није било сврхе разматрати га као будућу опцију, јер је био везан уговором. Сам Сатријани никад није био проблем. Да је био слободан у том тренутку и да су околности биле другачије, сигурно бисмо га питали да нам се придружи.

* Због чега сте се преселили у Португалију?

– Нисам, и даље живим у Енглеској. Имам свој студио и малу кућу у Португалији. Моја породица радо одлази тамо, јер је лети много топлије него у Енглеској. Зато волимо да заједно дођемо овде на одмор. Летујемо поред базена у облику гитаре, има много сунца, фина је храна. Студио ми се налази у кући, овде долазим да радим, пишем текстове песама. Ево, тренутно баш пишем један.

* Певате ли и даље боси на концертима?

– Не, носим обућу, морам због стопала, да се не прехладим.

* Зашто сте одбијали да певате песме које је у ДП певао Дејвид Ковердејл?

– А зашто бих их певао када то нису моје песме?

* Ковердејл је за наш лист рекао да сте одличан певач али лош бизнисмен, зашто?

– Ха, ха, ха, да, лош сам бизнисмен зато што сам уметник. То је разлог што имамо менаџере. Они се брину за моју каријеру. Али, већину пословних грешака, у ствари све, направио сам ван музике. Само сам се добро забављао, уопште нисам схватао озбиљно ни хотел, ни моторе… Дејвид је у праву, апсолутно сам лош бизнисмен.

* Може ли музичар да се пензионише?

– Не верујем, музичар умире са чизмама, као некада револвераши на Дивљем западу. Идеш даље све док физички не умреш и то више не буде могуће. Френк Синатра је морао да заврши каријеру због деменције. Ако изгубите физичке или менталне способности, онда се пензионишете, али не верујем да људи доброг здравља добровољно одлазе у пензију. То нема никаквог смисла.

* Да ли сте се уморили од живота „на путу“?

– Нисам, зато што је сада сто пута лакше него када смо почињали. Тада смо били шесторица клинаца у комбију, без опреме и роуд менаџера, сами смо возили, изнајмљивали опрему, умирали од глади, и увек били без пара. Сада је лако, имам своју собу у хотелу, довољно хране, удобан превоз и фантастичну публику. Шта има боље од тога? Једини притисак нам је да дамо максимум на концерту. Више нисмо фокусирани само на путовање и преживљавање, битно нам је да пружимо истински спектакл. И даље сам узбуђен због турнеја. Увек могу да одем две-три недеље на одмор, али када прође шест или седам седмица, већ ми постаје досадно.

НИСАМ ЗНАО ДА САМ ТРОСТРУКИ ДЕДА

* Имате ли времена за унучиће?

– Наравно, али имам само једног унука, не троје. Претпостављам да сте и то нашли на интернету? Па онда, мора да је тачно. Баш сам луд, и не знам да их је троје (смех). Мој унук има 18 месеци и обожавам га.

(Вечерње новости)

Ознаке: Јан Гилан, Дип парпл, Комбанк арена, концерт