Pročitaj mi članakPoslednjih 10 meseci koliko režim Aleksandra Vučića vodi borbu protiv studenata i građana, tri jedinice su dospele u žižu javnosti, dve zbog brutalnog nastupa, hapšenja i prebijanja i jedna koja se nije pojavljivala na protestima, u pitanju su Policijska brigada (PB), Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) i Specijana antiteroristička jedinica (SAJ). Kroz te tri jedinice i njihove komandante može se videti kakvo je stanje u MUP Srbije.
Сменом Спасоја Вулевића, дугогодишњег команданта САЈ, који је тој јединици вратио достојанство и професионализам после тешких година под Слободаном Милошевићем, председник Србије Александар Вучић је јасно показао шта захтева од полиције и МУП и какав кадар њему треба.
То нису професионалци, чак у неким случајевима ни полицајци, али најбитнија је слепа послушност и спремност да се изврши сваки задатак који Вучић, који је себе прогласио за врховног команданта војске, па и полиције, постави пред своје послушнике. Спасоје Вулевић се није уклапао у тај профил и зато је раније отеран у пензију, што и није баш увек пракса, иако то тврди човек који попунајва фотељу министра, Ивица Дачић.
Прочитајте још:
2
Вучић је имао и лични разлог да смени Спасоја Вулевића Вулета, команданта САЈ-а
Хроника
7. сеп
0
Студенткиња: Марко Kричак ми претио да ће ме силовати, шамарао и ударао ми главу о зид
Хроника
15. авг
0
Полицајци извлачили грађане из локала, па их тукли: Адвокатица Аћимовић Планојевић за Нова.рс о свему што се догађало, њен клијент међу пребијеним малолетницима
Хроника
15. авг
Спасоје Вулевић је човек из система полиције, који је видео изнутра како функционише Министарство унутрашњих послова, иако је стекао примарно војно образовање, завршио је и курс за припаднике МУП у Сремској Kаменици.
Спасоје Вулевић Фото: МУП Србије
Био је припадник САЈ у тешким тренуцима и за дрђаву Србију и за ту јединицу, једну од најелитнијих, ако не и најелитнију коју Србија поседује. У питању је професионалац, који је успео да се сачува и остане неокаљан и у време када је та јединица злупотребљавана. Његово наслеђе било је тешко и пуно скандала, али од промена 2000. па надаље, радио је на обнови имиџа и професионализму, иако треба додати да су сајовци увек себе и доживљавали као полицајце, додуше елитне, што и јесу. Вулевић је из те јединице и она му је битна што се и види према односу који има према својим потчињенима, нарочито у последњих десетак месеци, када их је заштитио од свих злоупотреба и слања на улицу да раде оно што њихове колеге раде а за рачун владајућег режима а често против Закона о полицији, па и Устава и других закона.
Вулевић је био громобран а управо га је то и коштало функције, јер САЈ је видљиво одсутан последњих 10 месеци. Није Вулевић ништа специјално урадио, јер та јединица и није предвиђена за разбијање демонстрација, јурцање студената по улици, пребијање жена и деце. У питању је релативно малобројна јединица која обавља најтеже и најопасније задатке, специјалистички тимови који обављају ризична хапшења или решавају талачке кризе. Саставни део њиховог посла је употреба ватреног оружја, што су, нажалост, више пута доказали последњих година. Ипак, за њих су сви чули и сви знају за њих, а то је делимично и заслуга Спасоја Вулевића и њихова појава на улицама би сигурно био адут у рукама режима. Али, Вулевић је Вучићу тај адут избио, јер није хтео да допусти да његови људи буду злоупотребљени, може се рећи да је чак интерес јединице ставио испред свог личног интереса. Не треба заборавити и да је Вулевић био у САЈ и пре 5. октобра и да је врло свестан грешака које су почињене у време Слободана Милошевића и вероватно није желео да их понови.
Такође човек из система МУП, Радослав Репац, командант Полицијске бригаде потпуно је другачије поступио. Он и није имао много избора, јер по природи посла његови људи су управо први који треба да интервенишу у, како то полиција зове, „нарушавању редаи мира у већем обиму“ како протесте греађана и студенат азбог смрти 16 људи у Новом Саду тумачи владајући режим. Радослав Репац важи за способног полицајца, али и потпуно оданог Српској напредној странци, заправо оданији СНС него МУП. Због тога су његови људи и Полицијска бригада, за коју су раније знали углавном навијачи који су се сукобљавали са њима, постала озлоглашена. То су они „бели шлемови“ који највише бију по протестима.
Радослав Репац је често у првим редовима и нема проблем да и он јури грађане, вероватно како би се доказао и умилио властима, иако то није његов посао. Он подстиче своје људе да буду што бруталнији уместо да их, што је обавеза полицијског старешине, контролише, па ако треба и кажњава уколико дође до тежег дисциплинског престчупа што пребијање онесвешћених или везаних људи јесте. Репац и његова полицијска бригада су стекли за ових 10 месеци лошу репутацију чак и код људи који за њих раније нису ни изнали.
Марко Kричак – идеални старешина у напредњачком МУП
Марко Kричак Фото: Принтсцреен/X/ОСНА 🐇 са омладине стране
Ипак, ту је и трећи човек, идеалан кадар Српске напредне странке у полицији, командант ЈЗО Марко Kричак. То је човек који у потпуности зависи од режима, који је на место команданта доведен са стране. За разлику од Вулевића, па и Репца, он нема никакво формално полицијско ни војно образовање, нити је прошао кроз ситем МУП пре него што је постао руководилац, осим ако се не рачуна што му је отац био полицајац. Kричак је прошао неки брзопотезни курс у БИА, где је доведен захваљујући добрим везама и тадашњем директору Братиславу Гашићу који је употребио дискреционо праву и примио БИА у тајну полицију. Потом је садашњи командант ЈЗО „преузет“ из једног државног органа у други и тако су избегнуте и безбедносне провере.
У међувремену су напредњачки министри радили на пројекту полиције у полицији, створили и развили ЈЗО која је од Управе за обезбеђење личности и полцајаца у оделима, усвајањем Уредби добила статус специјалне јединице. Иако то није у њиховом опису посла, ЈЗО је постао напредњачки „летећи одред“ који јури и хапси студенте и грађане далеко од личности и објеката које треба да обезбеђују. Они редовно крше Закон о полицији и друге законе, али није ни чудо јер је и њима приоритет заштита режима а не грађана и државе, а при томе је и знање руководећег кадра врло упитно. Човек који нема никакве квалификације за функцију коју обавља, који слепо спроводи свако наређење које добије, па и противзаконито. Kомандант који је спреман да изнуди лажно признање и све снима телефоном, који може да бије малолетнике у хаустору, који може да прети студенткињи силовањем у згради Владе Републике Србије. То је , то је идеални старешина у напредњачком МУП у коме више нема места за људе као што је Спасоје Вулевић.
Сменом Спасоја Вулевића, дугогодишњег команданта САЈ, који је тој јединици вратио достојанство и професионализам после тешких година под Слободаном Милошевићем, председник Србије Александар Вучић је јасно показао шта захтева од полиције и МУП и какав кадар њему треба.
То нису професионалци, чак у неким случајевима ни полицајци, али најбитнија је слепа послушност и спремност да се изврши сваки задатак који Вучић, који је себе прогласио за врховног команданта војске, па и полиције, постави пред своје послушнике. Спасоје Вулевић се није уклапао у тај профил и зато је раније отеран у пензију, што и није баш увек пракса, иако то тврди човек који попунајва фотељу министра, Ивица Дачић.
Спасоје Вулевић је човек из система полиције, који је видео изнутра како функционише Министарство унутрашњих послова, иако је стекао примарно војно образовање, завршио је и курс за припаднике МУП у Сремској Kаменици.Био је припадник САЈ у тешким тренуцима и за дрђаву Србију и за ту јединицу, једну од најелитнијих, ако не и најелитнију коју Србија поседује. У питању је професионалац, који је успео да се сачува и остане неокаљан и у време када је та јединица злупотребљавана. Његово наслеђе било је тешко и пуно скандала, али од промена 2000. па надаље, радио је на обнови имиџа и професионализму, иако треба додати да су сајовци увек себе и доживљавали као полицајце, додуше елитне, што и јесу. Вулевић је из те јединице и она му је битна што се и види према односу који има према својим потчињенима, нарочито у последњих десетак месеци, када их је заштитио од свих злоупотреба и слања на улицу да раде оно што њихове колеге раде а за рачун владајућег режима а често против Закона о полицији, па и Устава и других закона.
Вулевић је био громобран а управо га је то и коштало функције, јер САЈ је видљиво одсутан последњих 10 месеци. Није Вулевић ништа специјално урадио, јер та јединица и није предвиђена за разбијање демонстрација, јурцање студената по улици, пребијање жена и деце. У питању је релативно малобројна јединица која обавља најтеже и најопасније задатке, специјалистички тимови који обављају ризична хапшења или решавају талачке кризе. Саставни део њиховог посла је употреба ватреног оружја, што су, нажалост, више пута доказали последњих година. Ипак, за њих су сви чули и сви знају за њих, а то је делимично и заслуга Спасоја Вулевића и њихова појава на улицама би сигурно био адут у рукама режима. Али, Вулевић је Вучићу тај адут избио, јер није хтео да допусти да његови људи буду злоупотребљени, може се рећи да је чак интерес јединице ставио испред свог личног интереса. Не треба заборавити и да је Вулевић био у САЈ и пре 5. октобра и да је врло свестан грешака које су почињене у време Слободана Милошевића и вероватно није желео да их понови.
Радослав Репац – оданији СНС него МУП
Радослав Репац Фото: Антонио Ахел/АТАИмагес
Такође човек из система МУП, Радослав Репац, командант Полицијске бригаде потпуно је другачије поступио. Он и није имао много избора, јер по природи посла његови људи су управо први који треба да интервенишу у, како то полиција зове, „нарушавању редаи мира у већем обиму“ како протесте греађана и студенат азбог смрти 16 људи у Новом Саду тумачи владајући режим. Радослав Репац важи за способног полицајца, али и потпуно оданог Српској напредној странци, заправо оданији СНС него МУП. Због тога су његови људи и Полицијска бригада, за коју су раније знали углавном навијачи који су се сукобљавали са њима, постала озлоглашена. То су они „бели шлемови“ који највише бију по протестима.
Радослав Репац је често у првим редовима и нема проблем да и он јури грађане, вероватно како би се доказао и умилио властима, иако то није његов посао. Он подстиче своје људе да буду што бруталнији уместо да их, што је обавеза полицијског старешине, контролише, па ако треба и кажњава уколико дође до тежег дисциплинског престчупа што пребијање онесвешћених или везаних људи јесте. Репац и његова полицијска бригада су стекли за ових 10 месеци лошу репутацију чак и код људи који за њих раније нису ни изнали.
Марко Kричак – идеални старешина у напредњачком МУП
Марко Kричак Фото: Принтсцреен/X/ОСНА 🐇 са омладине стране
Ипак, ту је и трећи човек, идеалан кадар Српске напредне странке у полицији, командант ЈЗО Марко Kричак. То је човек који у потпуности зависи од режима, који је на место команданта доведен са стране. За разлику од Вулевића, па и Репца, он нема никакво формално полицијско ни војно образовање, нити је прошао кроз ситем МУП пре него што је постао руководилац, осим ако се не рачуна што му је отац био полицајац. Kричак је прошао неки брзопотезни курс у БИА, где је доведен захваљујући добрим везама и тадашњем директору Братиславу Гашићу који је употребио дискреционо праву и примио БИА у тајну полицију. Потом је садашњи командант ЈЗО „преузет“ из једног државног органа у други и тако су избегнуте и безбедносне провере.
У међувремену су напредњачки министри радили на пројекту полиције у полицији, створили и развили ЈЗО која је од Управе за обезбеђење личности и полцајаца у оделима, усвајањем Уредби добила статус специјалне јединице. Иако то није у њиховом опису посла, ЈЗО је постао напредњачки „летећи одред“ који јури и хапси студенте и грађане далеко од личности и објеката које треба да обезбеђују. Они редовно крше Закон о полицији и друге законе, али није ни чудо јер је и њима приоритет заштита режима а не грађана и државе, а при томе је и знање руководећег кадра врло упитно. Човек који нема никакве квалификације за функцију коју обавља, који слепо спроводи свако наређење које добије, па и противзаконито. Kомандант који је спреман да изнуди лажно признање и све снима телефоном, који може да бије малолетнике у хаустору, који може да прети студенткињи силовањем у згради Владе Републике Србије. То је , то је идеални старешина у напредњачком МУП у коме више нема места за људе као што је Спасоје Вулевић.
