Pročitaj mi članakSLUŽBA NAS JE ODRŽALA NJOJZI HVALA. "Tako je u Zagreb došao Milomir Marić, novinar Beogradske "Duge", autor knjige Deca komunizma koja je objavljena baš te 1987. i izazvao velike rasprave o špijunskim nadležnostima dviju republika. Budući da je u srpskoj Udbi bio zaveden među ljude od "bezbednosnoga" interesa kao srpski nacionalist, u Hrvatsku su trebali poslati depešu o njegovu dolasku. To nije učinjeno. ...
На састанку у Београду (у савезној Удби) на којему је то требало рашчистити појавио се Миломир Марић, главом и брадом, зорно доказујући да је сурадник српске Удбе, којему репутација државног непријатеља омогућује кретање међу дисидентима и опорбењацима.
Успут речено, његов брат, настањен у Мађарској, радио је за хрватску службу.“
— Јосип, Јожа Манолић (1920-2024), Титов партизан, овејани ознаш и удбаш, потом Туђманов премијер, шеф свих обавештајних служби и дисидент, објавио је горњи цитат на 195. страници своје мемоарске књиге „Шпијуни и домовина – Моја борба за суверену и социјалну Хрватску“ (Загреб, Голден Маркетинг – Техничка Књига, 2016). Написао ју је у доби од 95 година, умро је са 104.
Између много чега другог, стари лисац каже да су Туђмана и ХДЗ циљано довеле на власт хрватске социјалистичке власти и хрватски комунисти (планирање Шпиљак, спровођење Рачан) уз саучествовање загребачке и београдске тајне полиције, цивилне и војне.
Дакле, био је у праву Домагој Маргетић (1974), иначе Манолићев штићеник и човек од поверења 1992-1993, када је пре десетак година у својој књизи („Крваве балканске милијарде“) написао како је распад СФРЈ организован договором југословенских партијских и безбедносних врхова ради систематске пљачке баснословно вредне државне имовине, ради „бизниса“ и пљачке која још увек траје.
Може ли бити да је у праву Александар Тијанић (1949-2013) када је у нападу искрености изрекао да народи СФРЈ без крвавог рата не би никад масовно пристали на рушење социјализма, те су им баш зато политичари такав рат и приредили?
Ко зна, можда је у праву био и позоришни редитељ Љубиша Ристић (1947, син Титовог генерала) када је рекао да је последњи задатак ЈНА, пристигао јој из команде у Бриселу, био да себе самоукине, да формира републичке војске опремајући их техником и људством. И да су из Москве то са задовољством посматрали и помало припомагали – осветољубиви због штете коју им је Југославија направила 1948.
На крају, зашто се препаметни и одлично обавештени Марић (1956) упорно компромитује својим пропагандистичким интервјуима и баналним ТВ наступима, зашто је снисходљив према социопати Вучићу, зашто вредно одрађује ПР напредњачком криминалном клану? Зато што му описани ТВ посао иде у рок Службе, зато што је давно професионално зауздан, сапет и потсечених рогова, зато што нема пуно избора, јер мора, имају га у џепу…
Служба, снајка, Служба. „Нема бивших курви, бивши пандура и бивших шпијуна“, то су послови за цели живот.
Поново Манолић, иста страна књиге: „Напосљетку се поставља питање јесу ли „Деца комунизма“ написана по налогу и уз помоћ српске Службе“?
