Pročitaj mi članakIzgleda da je SNS i plaćenim batinašima i policiji objasnio da smo se vratili u jednopartijski sistem, a da je štampanje Ustava koji to dokazuje zapelo, pa su svi zajedničkim snagama počeli da čiste lokalne parlamente od legitimno izabranih opozicionih odbornika
Иако нам надобудна фраза самопрокламованог властодршца да ће „држава победити“ (чек мало, тек што није), последњих месеци излази на нос, уши и поре, не може се оспорити оригиналност режима у тој борби. Никада нико није бранио републичку скупштину шпалиром клозета које чувају плаћеници из нехигијенског насеља, нити је (ваљда у недостатку клозета) ангажовао сва приватна обезбеђења која постоје у земљи да би заштитио „државу“ у локалним парламентима. А такав „државнички“ избор доводи и до антологијских сцена, попут оне коју смо видели пред почетак седнице Скупштине општине Зајечар, када је опозициони одборник покушао да уђе у салу и да набилдованим момцима објасни да му је ту радно место, а припадник приватног обезбеђења га је спречио уз речи: „Боли ме к… што си ти одборник.“
То што у закону пише да је „локална самоуправа право грађана да непосредно и преко слободно изабраних представника управљају јавним пословима“ (дакле и грађана који су гласали за опозицију) сигурно не допире до свести запосленику Т&М Гроуп Солутионс, чији је власник некадашњи рукометаш Дане Шијан који је све своје физичке и моралне ресурсе ставио у службу СНС-а, па је чак довозио фантомске бираче из Републике Српске и испоручивао их у „Арену“. Али, што је много опасније, не допире ни до свести врха власти (или допире али их такође мучи исти бол као и припадника обезбеђења), која за пробир подобних и неподобних одборника ангажује и „народну“ милицију. То нас доводи до сцене у којој је начелник Полицијске управе Зајечара спречавао народног посланика Александра Јовановића Ћуту да уђе у зграду општине уз речи да то ради како би „бранио уставни поредак“.
Имајући у виду да на основу судске одлуке ниједном одборнику у Зајечару није верификован мандат, поставља се питање ко је у недостатку икакве власти имао права да позове полицију и приватно обезбеђење за потребе СНС-а? И ко је то платио?
Када смо прихватили своје политичке улоге прихватили смо да говоримо у туђе име, али нисмо прихватили да у туђе име добијамо батине, да се бијемо или да гутамо сузавац. Нама је то наметнуто и од нас се то очекује, али наше улоге стварно то не подразумевају
Предраг Воштинић
„Нико нема право зато што нико нема функцију. То је суштина приче. Дакле, нити је председник скупштине председник скупштине, нити је секретар секретар, нити је градоначелник градоначелник. Све је урађено мимо закона. А ко је то платио? Е, то је оно чиме ћемо се бавити у неком наредном периоду. Тај Стефан Занков који се лажно представља као председник скупштине је и за седницу пре ове ангажовао обезбеђење. Хоће ли он лично да га плати, с обзиром на то да нико не треба да сноси ту врсту трошкова, а понајмање грађани Зајечара? Што се полиције тиче, када сам разговарала са начелником управо у вези с ломљавом инвентара, батина и туче у скупштинској сали, па чак и напада обезбеђења на одборника који је само узео папирић и пошао ка кутији да гласа, он ми је рекао да могу да интервенишу само по позиву председника скупштине. Поента тог одговора је да када се догоди туча између двоје супружника и муж истуче жену, жена треба да пита мужа да ли сме да позове полицију. То је отприлике та аналогија како нам је он то појаснио“, каже Драгана Рашић, носитељка листе „Промена у коју верујемо“ на изборима у Зајечару.
Дављење одборника у функцији дијалога
Пре би се рекло да полицији није битно да ли их зове неко ко има одговарајућу функцију, већ одговарајућу партијску књижицу. Можда се у некој њиховој ад хоц основаној полицијској школици и предаје да је у Србији једнопартијски политички систем, али званично Устав још увек није промењен, тако да начелник и припадници његових кордона тешко да раде посао за који их грађани плаћају. И то не само у Зајечару већ и у готово свим локалним самоуправама у којима је постало немогуће одржати седницу по вољи режима без плаћених батинаша и репресије полиције.
Нова реалност у којој се „победа државе“ мери насилном ампутацијом из јавног живота свих који нису полтрони режима је отпочела у Београду на мартовском заседању градског парламента. Тада је приватно обезбеђење Атлас сецуритy тукло искључиво грађане окупљене испред зграде, на јавном простору над којим приватни батинаши немају надлежност, а полиција је хапсила народ а не кориснике песница и бибер спреја. Само два месеца касније је тај вид репресије конкретизован, па је у Скупштини општине Краљево приватно обезбеђење Гард сецуритy сyстем 036 напало опозиционе одборнике у самој сали под изговором да након две опомене имају право да физички одстране са говорнице Владана Славковића, одборника Локалног фронта. Тада смо први пут имали прилику да у живом програму видимо дављење одборника, али и обарање на под одборнице Локалног фронта Јелене Тошић, којој је поломљена рука. И гле чуда – у притвору се нашао Славковић а не нападачи, који је тада изјавио да су „суспендовани Устав и држава“ јер је власт одабрала да уз помоћ силе и полиције из скупштинске сале избаци слободну вољу грађана. Такође и да је правни институт повреде достојанства скупштине један од многих који је у Србији укинут. А када је већ све то укинуто, што се „држава“ не би размахала још јаче, па су сличне сцене у кратком року поновљене и у Зајечару, Чачку, Жагубици и Крушевцу.
Упалили смо аларм целој Србији да пошаљемо поруку људима да није питање само Зајечара и да то није само локална тема, већ тема за све нас и за људе у правосуђу који имају задатак да одбране своју професионалност и своју независност. То је кључ
Драгана Рашић
То отвара питање – а у каквој ми то држави живимо када не постоји ниједна институција која ће представницима грађана обезбедити да раде свој посао или их бар физички заштитити?
„Ово није борба коју могу преузети представници у парламентима, већ борба у којој и изабрани и они који су их бирали морају да се осете исто – угрожено и са обавезом да нађу нову методу борбе. Када смо прихватили своје политичке улоге прихватили смо да говоримо у туђе име, али нисмо прихватили да у туђе име добијамо батине, да се бијемо или да гутамо сузавац. Нама је то наметнуто и од нас се то очекује, али наше улоге стварно то не подразумевају. Конфликт који живимо у локалном парламенту и ниво фрустрације који доживљавамо увек када се појавимо тамо, кроз цивилизацију се решавао само на два начина: или исцрпном дебатом или физичким сукобом. А пошто ни једно ни друго није могуће спровести, ми смо очајни исто ко и остали грађани који се не налазе на функцијама. Зато морамо да кажемо људима који су нас бирали – ово не ради, мораћемо на други начин, и да им представимо тај други начин јер је то наша обавеза. С обзиром на изостанак правног система и реаговања државе на криминал и насиље, побуна мора да постоји као вид самоодбране“, каже Предраг Воштинић, један од оснивача Локалног фронта.
До које мере је постојање локалних скупштина обесмишљено прошле недеље смо имали прилику да видимо на два сасвим различита примера. У Ваљеву су одборници опозиционе коалиције „Уједињено Ваљево може – сВАнуће“ затражили расправу о извештају команданта Штаба за ванредне ситуације о последицама невремена, о политичкој одговорности градоначелника Ваљева Лазара Гојковића због батинања грађана током протеста и о предлогу за смену начелника Полицијске управе Ваљево, Владе Јеринића. С обзиром на то да власт није била заинтересована ни за једну од поменутих тачака а опозиција није била заинтересована за предложени дневни ред, председник Скупштине је позвао приватно обезбеђење, сакрио се на други крај сале и почео да води седницу не бројећи гласове „за“ и „против“, већ су, како је то објаснио одборник Иван Мандић „по принципу проточног бојлера, изгласали све тачке дневног реда“. Након инцидента између одборника власти и опозиције, седница је ипак прекинута.
Вучић је на питање о Зајечару одговорио да нема појма, онда се гласно упитао да ли је опозиција нешто спречила и задовољно сам себи одговорио – нисам ни мислио да јесте.
Међутим, седница у Зајечару није прекинута све док СНС није нелегално приграбио власт. Иако је Виши суд у Зајечару, после жалбе опозиције, донео одлуку о поништавању конститутивне седнице, одборници владајуће странке су уз помоћ плаћене силе ипак верификовали мандате и изабрали градске органе. Нису им сметале ни димне бомбе, ни недостатак кворума (ко је ту – добродошао, а да ли их је довољно – ко ће бројати у тим условима), а новоизабрани градоначелник Владимир Виденовић је сматрао да је све то легално јер је урађено на препоруку министарке Снежане Пауновић која је надлежна за контролу рада државне управе.
Министарка јача од правосуђа
„Мишљење једне министарке СНС тумаче као важније и битније него целе једне гране власти. Они су на тај начин поништили судску власт и то је момент у коме сви ми грађани Србије треба да станемо и да се запитамо да ли држава уопште постоји након овога или су је апсолутно и трајно срушили баш у Зајечару и баш на оваквом егзактном примеру кршења закона. У овом тренутку смо упалили аларм целој Србији са намером да пошаљемо поруку људима да то није питање само Зајечара и да то није само локална тема, већ тема за све нас и тема за људе у правосуђу који имају задатак да одбране своју професионалност и своју независност. То је кључ“, каже Рашић и додаје да су управо завршили жалбу која ће бити предата Вишем суду.
Конфликт који живимо у локалном парламенту и ниво фрустрације који доживљавамо кроз цивилизацију решавао се само на два начина: или исцрпном дебатом или физичким сукобом. А пошто ни једно ни друго није могуће спровести, ми смо очајни
Предраг Воштинић
И док се све то дешавало, Александар Вучић је УН понудио да Србија буде место на ком ће се водити дијалог и решавати међународни конфликти. А онда је сишао са говорнице на којој га баш и нису слушали и обратио се својим медијима које плаћа да га слушају, па је на питање о Зајечару одговорио да нема појма, онда се гласно упитао да ли је опозиција нешто спречила и задовољно сам себи одговорио – нисам ни мислио да јесте. Штета што га нико од присутних није упитао да ли тако замишља дијалог који нуди.
„Вучић никада, ниједном својом изјавом није комуницирао ни са вама као медијима, ни са мном као са представником грађана. Он комуницира искључиво са својим бирачким телом и дијалог који је обећао је слика у албуму коју ће гледати његово бирачко тело и рећи – види шта им је понудио. Да је икада хтео било какву комуникацију, она би била далеко раније успостављена и била би, ако не фер, онда бар нормална. Ово што сада нуди је представа коју Ипсос треба да измери у својим истраживањима и да у складу са тим одреди када ће бити датум нових избора“, каже Воштинић.
Ако пре него што Ипсос измери не укине изборе.
