Хумани папилома вирус (ХПВ) представља глобални здравствени проблем, с обзиром на његову улогу у развоју рака грлића материце и других аногениталних и орофарингеалних карцинома. Постојећи третмани не пружају директну антивирусну терапију, већ се углавном фокусирају на лечење последица инфекције.
Ивермектин као антивирусни агенс
Ивермектин, лек који се традиционално користи као антипаразитик, у последњим студијама показује антивирусна својства. Ивермектин делује инхибицијом увоза вирусних протеина у ћелијско једро, што је неопходно за репликацију одређених вируса, укључујући и ХПВ.
Методологија студије
У експерименталним моделима, третиране ћелије изложене ХПВ-у показале су значајно смањену експресију вирусних онкогена Е6 и Е7 након примене ивермектина. Смањење ових онкогена повезано је са реактивацијом тумор супресорних протеина p53 и pRb, што указује на потенцијалну антитуморску улогу ивермектина.
Резултати и значај
Ивермектин је довео до:
-
смањења пролиферације заражених ћелија,
-
повећане апоптозе (програмиране ћелијске смрти),
-
и смањења експресије вирусних онкогених протеина.
Ови резултати пружају наду у развој нових антивирусних и антитуморских стратегија, нарочито код пацијената са перзистентном ХПВ инфекцијом.
Закључак
Иако су резултати охрабрујући, потребна су даља клиничка испитивања да би се утврдила безбедност, ефикасна доза и дугорочни ефекти ивермектина код лечења ХПВ инфекција. Овај лек, већ добро познат и доступан, може у будућности постати важан део антивирусног арсенала против ХПВ-а.
извор:pmc.ncbi.nlm.nih.gov






