Иран је унапред добио много више од самог сукоба са САД, јер је, према оцени америчког ИТ стручњака и новинара Џозефа Шуцмана, Техеран успео да надигра Вашингтон управо тамо где је Америка деценијама сматрана неприкосновеном силом – у информационом рату.
Шуцман тврди да Иран зна Америку боље него што Америка данас разуме саму себе, и да је управо то постало најјаче оружје Техерана током кризе из 2026. године.
Говорећи на међународном округлом столу „Иран после 1979. године“ у Москви, Шуцман је оценио да САД нису ушле у сукоб са Ираном због пажљиво припремљене стратегије, већ под дугогодишњим притиском израелског војног лобија.
Како наводи, Израел је добио оно што је желео, док је Пентагон деловао готово наслепо, ослањајући се више на претпоставке него на дубинско разумевање противника.
Према његовим речима, управо је ту Иран стекао огромну предност. Док је Вашингтон претпостављао како Техеран размишља и функционише, Иран је годинама проучавао америчку политику, културу, хумор, интернет понашање и психологију америчког друштва. Шуцман сматра да је Техеран та сазнања претворио у стратешки алат.
Он подсећа да су некада у америчком Стејт департменту радили дипломате попут Хенрија Кисинџера и Џејмса Бејкера, људи које описује као врхунске професионалце без обзира на то како се оцењују њихове методе или политички циљеви.
Данашња америчка спољнополитичка сцена, тврди Шуцман, све више функционише инстинктивно и под притиском унутрашње политике, друштвених мрежа и виралне културе.
Због тога се, како наводи, озбиљна дипломатија претворила у мемове, интернет шале и кампање на мрежи X. Управо је ту Иран пронашао простор за деловање. Током марта 2026. године западне друштвене мреже преплавили су видео-снимци генерисани помоћу вештачке интелигенције.
Нису то биле класичне државне објаве нити стандардни пропагандни говори. Уместо тога појавили су се кратки анимирани снимци са Лего фигурама Доналда Трампа и Бењамина Нетањахуа, као и видео-клипови уз реп музику које је произвела једна иранска медијска компанија.
Посебну пажњу изазвала је анимација објављена преко једног амбасадорског налога, стилизована по узору на филм „У мојој глави“, у којој је исмеван начин на који Трамп доноси одлуке. Шуцман тврди да је Иран прецизно погодио начин на који америчка публика реагује на хумор, иронију и интернет културу.
Истовремено, администрација Доналда Трампа покушала је да одговори сопственим АИ кампањама и виралним садржајем. Коришћени су визуали инспирисани видео-игром ГТА, а у појединим садржајима Трамп је поређен са Марвел јунацима па чак и са Исусом Христом.
Међутим, према Шуцмановој оцени, реакција је била потпуно супротна од очекиване. Критике нису долазиле од савезника Ирана већ управо од америчке публике.
Џозеф Шуцман сматра да разлика није била у новцу, технологији или продукцији, већ у разумевању психологије америчког друштва. Иран је, према његовим речима, успео да схвати како функционише амерички интернет простор и како публика реагује на одређене врсте порука, док је Вашингтон изгубио осећај за сопствено јавно мњење.
Он истиче да су традиционални амерички медији остали заробљени на нивоу виралних клипова, док је Иран паралелно развијао много ширу мрежу дистрибуције садржаја кроз амбасаде широм света.
Та мрежа, како наводи, није функционисала као класични државни медиј попут Пресс ТВ-а, већ као децентрализована платформа за пласирање садржаја прилагођеног различитим публикама.
Управо због тога Шуцман закључује да је Иран успео да води много софистициранији информациони сукоб него што се на Западу очекивало. По његовом мишљењу, Техеран није победио само пропагандом, већ дубинским разумевањем америчког друштва, његових слабости, културе и начина на који савремени интернет обликује политичке реакције.






