Pročitaj mi članakJedan od najznačajnijih spomenika kulture u Srbiji, Kuća Krsmanovića na Terazijama, danas predstavlja ozbiljnu opasnost po bezbednost građana koji se svakodnevno kreću užim centrom Beograda. Fasada ovog istorijskog zdanja je u izuzetno lošem stanju, a sa nje se obrušavaju delovi maltera i cigle, dok se na samom krovu objekta pojavilo i rastinje.
Kuća Krsmanovića izgrađena je 1885. godine po projektu arhitekte Jovana Ilkića, kao reprezentativna gradska palata u stilu akademizma XIX veka. Zbog svoje izuzetne arhitektonske i kulturno-istorijske vrednosti, objekat je pod zaštitom države kao spomenik kulture od velikog značaja.
Nakon Prvog svetskog rata, u ovoj kući je živeo regent, a potom i kralj Aleksandar Prvi Karađorđević. Upravo u Kući Krsmanovića, 1. decembra 1918. godine, proglašeno je osnivanje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, čime je ovo zdanje zauzelo posebno mesto u istoriji srpske i jugoslovenske državnosti.
Ipak, više od jednog veka kasnije, simbol državnosti i arhitektonsko blago Beograda nalazi se u alarmantnom stanju. Fasada se kruni i ljušti, delovi zgrade padaju na trotoar, a hiljade građana svakodnevno prolaze ispod objekta koji nije adekvatno obezbeđen.
„Govorimo o objektu od izuzetnog istorijskog značaja koji je danas sveden na rizik po bezbednost građana. Ovo nije samo pitanje kulture, već i pitanje odgovornosti i elementarne zaštite ljudskih života“, izjavio je Nikola Stanković, odbornik pokreta Kreni–Promeni u Skupštini grada Beograda.
Kako se navodi u saopštenju ovog pokreta, problemi sa održavanjem Kuće Krsmanovića traju godinama, a stanje se iz dana u dan pogoršava. Iako je objekat u vlasništvu Republike Srbije i pod formalnom zaštitom države, odgovornost za njegovo održavanje se, kako ističu, neprestano prebacuje između gradskih i republičkih institucija.
„Projekti rekonstrukcije postoje, zakonske obaveze su jasno propisane, ali radova nema. Svi se pozivaju na nadležnosti, a niko ne preuzima odgovornost. U međuvremenu, fasada pada, a građani prolaze ispod nje“, naglašava Stanković.
On dodaje da je nedopustivo da zdanje koje je nekada bilo dvor, mesto donošenja istorijskih odluka i simbol državnosti, danas propada usled nemara vlasti.
„Postavljamo jednostavno pitanje: ko je odgovoran i ko će reagovati pre nego što neko nastrada? Da li ćemo čekati nesreću da bismo počeli da poštujemo zakon i sopstvenu istoriju?“, poručio je odbornik Kreni–Promeni.
Kuća Krsmanovića danas nije samo nemi svedok prošlosti, već i opomena o odnosu vlasti prema kulturnom nasleđu i bezbednosti građana Beograda.
