Pročitaj mi članakBEOGRAD — Tokom 2025. godine u Srbiji je nastavljen zabrinjavajući trend zloupotrebe ličnih podataka građana, dok je adekvatna reakcija nadležnih institucija u potpunosti izostala, saopštila je organizacija Partneri Srbija povodom Međunarodnog dana privatnosti podataka.
Kako se navodi, tokom prošle godine zabeleženi su brojni slučajevi nezakonite upotrebe tehnologija za nadzor, uključujući i primenu špijunskih softvera protiv novinara, aktivista, učesnika protesta i običnih građana. Uprkos tome, državni organi nisu preduzeli konkretne korake kako bi se ovi oblici kršenja prava sprečili ili sankcionisali.
Partneri Srbija podsećaju da su ozbiljni nalazi međunarodnih i domaćih organizacija, među kojima su izveštaj „Digitalni zatvor“ organizacije Amnesty International i godišnji izveštaj SHARE fondacija, ostali bez institucionalnog odgovora. Prema podacima SHARE fondacije, dokumentovano je više od 250 incidenata povrede digitalnih prava građana tokom 2025. godine, ali za ta kršenja niko nije snosio odgovornost.
Posebnu zabrinutost izaziva dugogodišnja praksa uvođenja sistema masovnog video-nadzora sa naprednim funkcijama, uključujući prepoznavanje lica, u školama, vrtićima, gerontološkim centrima i javnim prostorima širom Srbije. Prema analizama Partnera Srbija i BIRN-a, ovi sistemi su uvođeni uz ozbiljne pravne i etičke propuste, bez jasnih garancija zaštite privatnosti i bez efikasne javne kontrole.
Iako su u prethodnom periodu usvojeni pojedini strateški i zakonodavni dokumenti, poput Strategije razvoja veštačke inteligencije i novog Zakona o informacionoj bezbednosti, u saopštenju se ističe da to nije dovoljno. Ključni zakoni koji bi unapredili sistem zaštite podataka o ličnosti i pojačali odgovornost institucija i dalje kasne, dok se kršenja prava građana nastavljaju bez posledica.
Partneri Srbija upozoravaju da bez stvarne političke volje, transparentnosti i odgovornosti institucija, privatnost građana u Srbiji ostaje ozbiljno ugrožena, a nadzor — sredstvo pritiska, a ne zaštite.
