Лепо је видети Епископа у медијском простору. Иако епископат никад није био присутнији у медијима, али иако је апсурдно истовремено је и чињенично то да кренемо попут Диогена са фењером да тражимо у том мноштву епископата који се нескида са медија не бисмо нашли Епископа.
Лепо је видети Епископа у медијском простору. Иако епископат никад није био присутнији у медијима, али иако је апсурдно истовремено је и чињенично то да кренемо попут Диогена са фењером да тражимо у том мноштву епископата који се нескида са медија не бисмо нашли Епископа. Зато хвала Никши Булатовићу и тиму са Хелмкаста јер су имали храбрости да омогуће ширим масама да виде и чују како изгледа и говори Пастир добри.
Можда изгледа да никад није било лакше обратити се ширим масама, ипак за Цркву која је протерана у егзил то није уопште лако. Иако се тренутно не суочава са директним прогоном, али то не значи да се он угасио, већ напротив он тиња, у свом перфидном облику. О томе сведоче два недавна догађаја.
Ове године је Епархији рашко призренској у егзилу онемогућено учешће на Сајму књига. А узрок се јавио прошле године. Био сам сведок реке народа који се сливао на штанд Епархије, посебно младих, што је радовало. Улога Епархије на Сајму је била више него мисионарска. Наравно, то није прошло неопажено. Зато није дуго требало да се одједном у паничном грчу појаве организатори са радницима на штанду покушавајући да уклоне натпис Епархија рашко призренска у егзилу, говорећи монаштву да су се замерили веома утицајним људима.. Пошто нису успели дању, ноћу су тај натпис уклонили, а монаштво је поставило још већи банер са истим натписом..
Зато је ове године је Епархија имала могућност једино да има штанд међу сектама, поред тоалета што наравно одбијено.. И ето сви смо сведоци да је овогодишњи овај сајам био најгори по свим параметрима… Народ подељен, датум померен како би се умањио протест у Н. Саду, па више од половине издавачких кућа је бојкотовало суботу најпосећенији дан.. Црквене и државне власти су покушале да протерају Христа са Сајма, али видимо су протерали и сам Сајам.
Ево други догађај. Уважени продуцент Нинослав Ранђеловић врши дело достојно свештеника Радослава Грујића. Грујић је спасао безбројну нашу културну баштину, црквене реликвије, списе у време Другог светског рата. Господин Нинослав идентичну ствар ради у наше време. Као сваки велики делатник није познат превише у нашем времену, али ће сигурно бити у будућим поколењима. Он је снимао и снима напуштену и закоровљену нашу културну баштину на Косову и Метохији, како би је сачувао од заборава. Како бисмо приказали то целом свету и знали где се налази да је обновимо када дођу бољи дани.
Подршку државе никад није имао, али је и те како имао подршку Цркве у време владике Артемија, а сада је од када је владика Теодосије узурпирао трон у Грачаници нема апсолутно никакву подршку од цркве иако је његово дело неописиве важности за читаву нацију. О томе је говорио јавно на Тв Храму. Тв Храм то наравно није окачио на свој јутјуб канал, али Нинослав јесте и десило се то да је снимак емисије је скинут од стране јутјуба. Опет ће постићи исти ефекат. Хтели су да угасе огањ ревности једног човека, а само ће га распирити на читав народ, јер ће тек сада сви сазнати за лик и дело Нинослава.
Када то знамо онда овакве емисије додатно добијају на значају. Искрено се надам да ће ово провејавање пастирске светлости, кроз смог ћацијизоване и ријалитизоване Србије, огрејати многе озебле душе у нашој земљи, а и шире.






