Pročitaj mi članakSrpski vaterpolisti su evropski prvaci. Sa pobedničkog postolja, pravac na prijem kod predsednika države. On je malo čestitao, oni se njemu više zahvaljivali. Glavna tema, ipak, postali su oni koji prijemu nisu prisustvovali i oni koji su se, čestitke, kasno setili.
Šesti put – šampioni Evrope. Tako je sinoć vaterpolistima, na svečanoj dodeli medalja, uručena ona najsjajnija. Zlatna. A i jutros, atmosfera svečana, na prijemu kod prvog čoveka države. Iako, priznaje predsednik, „pravio se pametan da kao nešto zna o vaterpolu“, iznenadio se, ističe, kako su odigrali takmičenje.
Jer o vaterpolu možda ne zna mnogo, ali je o reprezentaciji znao svašta.
„Ja sam sa Urošem, našim selektorom, pričao i znao sam za sve probleme koje imaju, koliko bolesnih igrača imamo, koliko virusa, koliko svih muka. I da budem iskren, onakav namćor i mrgud kakav sam, ja nisam očekivao zlatnu medalju, da ne bude da sam bio siguran – pošto to vole ljudi da kažu, nisam, i toliko sam srećniji i toliko ponosniji na njihov trud i rad“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Čini se, međutim, svako ko je na dočeku danas govorio – na Vučićev trud i zalaganje bio je još ponosniji. I tako se, na prijemu šestostrukih evropskih šampiona – u prvom planu našao onaj koji nijednu zlatnu medalju, barem u vaterpolu – nije osvojio.
„Zaista bih posebno istakao svoju najdublju zahvalnost predsedniku Aleksandru Vučiću za svu podršku i trud koji je uložio – u razvoj vaterpola ne samo ovde u Srbiji, već i u čitavoj Evropi“, rekao je predsednik Evropske federacije za vodene sportove Antonio Silva.
Pa ide predsednik Vaterpolo saveza Srbije Viktor Jelenić još dalje, te se Vučiću zahvaljuje, ne samo na pomoći vaterpolu, već i sportu generalno.
„Ja bih hteo sad da mu uručim nešto, jednu majicu, šampionsku… kao što je Srbija šampion, evo za gospodina predsednika… i imamo još jednu plaketu. Evo i ova plaketa za predsednika“, kaže Jelenić.
Vučić: A sad će nešto po šta je stvarno došao.
Jelenić: Pa, kao i uvek, po pomoć. Ja znam da je predsednik već obezbedio za Vaterpolo savez i za sve, kao što to uvek uradi – i to je najveća pomoć, stvarno, koja se dešava ovde u sportu.
A to „po šta je došao“ jesu, kako je Vučić to još sinoć objasnio, „pare koje su pošteno zaradili, a koje Vlada treba da isplati reprezentaciji“. Odnosno, po 20.000 evra igračima i treneru. Ipak, ako vam je tako možda zazvučalo, nije to „dobra volja“ predsednika.
„Što se tiče nagrada – one su propisane zakonom, to nije ništa novo, ništa epohalno. Lepo je što je predsednik dao direktivu da se to odmah uplati, sigurno će vaterpolisti biti zadovoljni, ali to se u principu uvek događa i sa te strane nema nikakvih problema. Ali bi bilo mnogo bolje da se razmišlja o infrastrukturi, nama fale bazeni, nama fali štošta kad je reč o plivačkim sportovima“, navodi novinar Sport Kluba Dejan Stevović.
Ali nije baš predsednik, bez obzira na sve hvale, bio glavna tema posle prijema. Jer, falio je na tu – najkorisniiji igrač ovog kontinentalnog šampionata, Dušan Mandić. Nije bilo ni Milana Ćuka. Ubzro se o tome oglasio i Vaterpolo savez Srbije:
„U pojedinim medijima pojavili su se navodi da Ćuk i Mandić iz nepoznatih razloga nisu bili prisutni, ali Vaterpolo savez navodi da se radi o problemu zdravstvene prirode, koji već nekoliko dana muče veliki broj reprezentativaca, o čemu je i selektor Uroš Stevanović govorio posle meča“, poručeno je iz saveza.
Upravo su posle meča, mnogi očekivali i reakciju prvog čoveka grada, pa i nekadašnjeg proslavljenog vaterpoliste Aleksandra Šapića. Od njega, međutim, samo – zakasnela reakcija i štura čestitka: „Čestitke na evropskoj tituli. Voli vas trener“.
„Činjenica je da odnosi između gradonačelnika Šapića i vrha Vaterpolo saveza Srbije odavno nisu dobri. I ovo je možda bio neki momenat da se te stvari izglade, međutim, gradonačelnika nije bilo nijednom na bazenu u Areni, što je malo čudno, s obzirom da je bio veliki broj igrača s kojima je on igrao i protiv kojih je on igrao – i bio je zaista red da se on pojavi tamo“, dodao je Stevović.
Već je sve, kaže Stevović, posmatrao „sa strane“. Red bi bio, međutim, barem kako je to tradicija ranije nalagala, da se sportistima priredi doček na balkonu Starog dvora. Ali i Grad je, izgleda, baš kao i njegov prvi čovek, odlučio da sve „posmatra sa strane“.
Oni koji su finalnu utakmicu ipak gledali uživo iz Arene, imali su glasnu poruku za ministra omladine i sporta, Zorana Gajića… „Pumpaj! Pumpaj!“
A možda i ne – samo za njega.
