Pročitaj mi članakBIRN je u saradnji sa SHARE Fondacijom otkrio da je BIA tokom privođenja četvorice poljoprivrednika i ekoloških aktivista u njihove telefone ubacila špijunski softver NoviSpy. Za BIRN oni prvi put govore o hapšenjima, pretnjama i kako izgleda život kada znaš da te neko stalno nadgleda.
Кад су га ујутру 1. октобра 2024. тројица непознатих људи убацили у црни комби, Слободан Видојевић, пољопривредник из Бреснице и председник Удружења произвођача млека Шумадије и Поморавља, је прво помислио на ћерку. „Људи, дете ми је остало у школи, мора неко да дође по њега, јавите породици, буде ли нешто фалило детету, одговараћете за то“. Нису се представили. Гурали су га, ударали по глави и викали да ћути. Телефон су му узели чим је ушао у возило. Неколико сати касније, Видојевић ће изаћи из зграде полиције у Чачку као слободан човек. Али његов телефон више неће бити само његов, пише БИРН.
Месецима након тог хапшења, нешто није било у реду. Батерија му се празнила необјашњиво брзо. Сигнал је често нестајао. Чуо је необичан шум у слушалици док разговара са породицом. Испоставиће се да је његов телефон више од годину дана слао податке директно на сервер Безбедносно-информативне агенције БИА.
Слободан Видојевић није једини. Ново истраживање БИРН-а показује да су телефони четворице пољопривредника и еколошких активиста из различитих крајева Србије заражени шпијунским софтвером НовиСпy током њиховог боравка у просторијама БИА и полиције.
Ови случајеви документовани су уз помоћ дигиталне форензике и алата Мобиле Верифицатион Тоолкит (МВТ), који је развила организација Амнестy Интернатионал. Алат је користила СХАРЕ Фондација, заједно са новинарима БИРН-а, како би проверила телефоне пољопривредника и активиста. Анализа је показала низ индикатора карактеристичних за НовиСпy, укључујући приступ микрофону, камери, порукама, локацији и интензиван саобраћај података ка серверу БИА.
Искуства Слободана Видојевића, Златка Кокановића, Владимира Вишића и Јована Топаловића још једном осветљавају шири образац дигиталног надзора и притисака у Србији.
Сви су, због свог активизма у пољопривреди или еколошким покретима, били позивани на разговоре или привођени у просторије БИА и полиције у периоду између јула и октобра прошле године, када се у Србији масовно протестовало против Рио Тинта и за испуњење захтева пољопривредника. Том приликом су им привремено одузети телефони, а Андроид спајвер НовиСпy који је произвела БИА уграђен је без њиховог знања.
Правни стручњаци објаснили су за БИРН да употреба спајвера није правно регулисан, те да је његову употребу тешко оправдати због високог степена задирања у личне податке.
– Ово има негативан утицај на приватност, слободу изражавања, слободу удруживања, и то не само таргетираних особа већ и ширег активистичког круга појединаца и организација. Погубне су последице по демократију и демократске процесе у земљи јер се стиче утисак да не постоји никаква контрола над радом БИА – каже за БИРН Ана Тоскић Цветиновић из невладине организације Партнери Србија.
Филмско хапшење пољопривредника из Бреснице: „Нисам државни непријатељ, само сељак“
Пољопривредник из Бреснице Слободан Видојевић се 1. октобра 2024. пробудио раније него обично. Његово Удружење произвођача млека Шумадије и Поморавља заказало је протест за тај дан поподне. Трактори су требало да изађу на пут, а захтеви пољопривредника већ су месецима стајали без одговора. Све је било најављено, јавно, без скривања.
Око осам ујутру, још пре него што су се трактори покренули, у његовом дворишту појавила су се два службеника БИА.
– Никакав папир нису имали код себе. Млађи службеник је из Чачка, за старијег не знам. Дошли су код мене кући, седели, попили кафу, били су скоро два сата. Убеђивали су ме све време да не изађемо на протест јер нема разлога, говорили су да ће све бити решено, да ће позвати министра пољопривреде, ако треба и председника државе. Да правимо само себи горе и свом народу. Тај старији ми је онда рекао:“‘Мој вам је савет да кренете са мном, јер вам шаљемо екипу из Београда“. Ја кажем: „Људи, па нисам ја државни непријатељ број један, ја сам само сељак“ – каже Видојевић и додаје да су његова породица и комшије присуствовали целом разговору са БИА.
Он је службеницима дао реч да ће се кроз неки сат појавити на разговору по завршетку протеста.
– Од 10 до 12 смо били у центру села, где сам у једном моменту остао сам чекајући дете из школе. Негде у 12 и неки минут ту сам стајао док није наишао црни „мерцедес“ комби, излетела су три службена лица, спаковали су ме. Нисам хтео да уђем, али ударали су ме поштено, као: „Улази, улази, шта кукаш“. Касније сам сазнао да је по селу тог дана било доста полиције, што у цивилу, што овако, да је ту близу школе био један службеник БИА који је посматрао и он је дириговао овима када да крену, када сам остао сам. Нисам се надао том филмском хапшењу – препричава Видојевић.
– Држали су ме за руке, а телефон су ми одузели по уласку у комби. Возили су преко села Тавник, направили круг и одвели ме у полицијску станицу у Чачку, на спрат, у канцеларију БИА – додаје.
– Креће испитивање, зашто, како… Ја сам рекао да тражим само оно да се испоштује што је потписано споразумом маја 2023. Разговор је текао слично као и кад су били код мене кући. Трајало је негде можда два сата. Ту је био и записник који сам потписао, а никад га нисам добио на увид. Рекао сам им: „Људи, сваком нашем састанку можете да присуствујете, не кријемо ништа, имамо те и те проблеме, који уништавају село деценијама“ – прича Видојевић.
Његове комшије и пољопривредници су за то време блокирали пут у Бресници, тражећи да БИА врати Видојевића, што су ови и урадили.
Месецима након привођења, Видојевић је на телефону чуо крчање, систем је застајкивао, а сигнал се губио. Такође је приметио да се батерија и интернет троше брже него раније. И био је у праву – НовиСпy софтвер за праћење је на његовом телефону био активан преко годину дана, пратећи све шта се дешавања у његовом телефону.
– Мени је то смешно, једног сељака, који живи од пољопривреде, да тако хватају и прислушкују – смешно, јадно и бедно. Мало је непријатно што могу да виде поруке од супруге и деце. Треба да нас оставе на миру јер нас је мало младих који су остали на селу да сачувају традицију и боље сутра деци која остају на селу – сматра Видојевић.
Додаје да је и раније трпео притиске, анонимне позиве и убачене елементе у свом пољопривредном удружењу.
Уградња спајвера преча од решавања проблема пољопривредника
Златко Кокановић, активиста Удружења „Не дамо Јадар“ и мештанин Горњих Недељица 18. јула ујутру прошле године спремао се за пут у Београд. Требало је да присуствује састанку у Влади Србије са представницима власти и Министарства пољопривреде – Аном Брнабић, Милошем Вучевићем и Александром Мартиновићем – заказаном за 13:30. Међутим, пре него што је уопште стигао да крене на састанак, зазвонио му је телефон.
– Ујутру око 8:15 позвали су ме из БИА на 15-минутни разговор – каже Кокановић.
Ипак, разговор у просторијама БИА у оквиру полицијске станице у Лозници одужио се на око четири сата. Задржавање у БИА трајало је довољно дуго да Кокановић не стигне ни на састанак у Влади Србије, а он сматра да је управо то био циљ.
– Нема потребе да идеш на састанак, власт данас поентира, све ће вам бити испуњено. Можете да протестујете, али не можете да блокирате путеве – биле су, према његовом сведочењу, неке од ствари које су му рекли припадници БИА.
Пре уласка у просторије службе, Кокановић је оставио телефон у предсобљу, у једном ормарићу. „Првих 30 – 45 минута телефон је био код њих, а после су ми га вратили како бих се јавио.“ Ипак, и то кратко време било је довољно службеницима да на његов телефон, тачно у 9 сати и 38 минута, инсталирају НовиСпy, надгледајући сваку његову наредну активност.
Филип Милошевић, истраживач у СХАРЕ Фондацији, каже да НовиСпy може да добије адиминистраторске дозволе на уређају и да се преруши као апликација која помаже особама са инвалидитетом да користе телефон.
– Онда може да скупља листе позива, контакте, СМС поруке и може да снима звук са микрофона и оно што је најважније – узима скриншотове са уређаја, локацију и укључи камеру. Апликација онда, када је то најпогодније, често када је телефон закачен за Wи-фи мрежу или је на пуњачу може да пошаље податке директно на сервер БИА – каже Филип Милошевић.
Златко Кокановић каже да је овако „заражен“ телефон „користио једно месец дана и онда су почели излазити у таблоидима текстови на основу телефонских разговора“, те да је после тих месец дана узео нови уређај, а онај „заражени“ оставио на страну.
– Ми се често шалимо да људе у нашем окружењу доводимо у непријатне ситуације. За мене ово није ништа ново. Ја се осећам сасвим нормално, они су јадни и бедни да морају да раде то. Деси се да се посвађам са женом, па нека слушају. Имали смо можда у телефону неке ствари за нашу борбу које смо чували. Шта ја ту могу. Добро је (да слушају) јер они тачно знају да нисмо страни плаћеници и како живимо. Да натежемо као пијан гаће. Да не зарађујемо неке велике паре, али и те паре више не вреде, јер породица је захтевна, два студента, два средњошколца, ето + закључује Кокановић.
