Прочитај ми чланакСкуп на београдском тргу Славија био је грандиозан, а то би био и да је одржан у далеко већој земљи него што је Србија, рекао је политички аналитичар Драгомир Анђелковић, наводећи да је и по масовности (близу 200.000) и по енергији реч о окупљању које Александар Вучић и власт, са, како је рекао, свом својом партијском и државном логистиком, злоупотревљавајући јавна предузећа и уцењујући људе, ни приближно не могу да досегну.
Анђелковић је казао да режим по томе (организовано довођење и притискање људи) веома подсећа на Јосипа Броза Тита, Пола Пота (Камбоџа) те Кима Џонга Уна у Северној Кореји, напоменувши да су они “ипак имали кудикамо већу подршку народних маса него што је има Вучић”.
“Вучић има извесну подршку, али је реч пре о хипнотисаним гледаоцима него о активној политичкој популацији. У активној политичкој популацији режима су најамници и они вођени интересом као у свакој интересној заједници, и уз све то Вучић не може скупити ни пола онога што је на студентски скуп на Славији дошло добровољно”, оценио је Анђелковић гостујући на каналу “Балкан инфо”.
Према његовом виђењу, скуп је био демонстрација ентузијазма и огромног незадовољства народа Србије према режиму, а “Вучић је дефинитивно и неповратно изгубио подршку већинске Србије”.
Поводом немира који су се десили на крају митинга, аналитичар каже да је потпуно јасно коме су ти изгреди ишли у корист.
“Студенти су имали интерес да све прође мирно, да покажу да треба наставити да се делује против режима и ако се настави упорно и мирно, пре или касније режим ће бити урушен. Циљ Александра Вучића је пак други. Осим новца и страха – преко хулигана и батинаша, Вучић влада и преко психолошког страха, стварајући представу код дела јавности да ће ако он изгуби власт настати потоп. У таквој једној ауторитарној матрици многи се нажалост препуштају вољи “великог вође”, јер, сматрају, “ако га не буде са чврстом руком ко зна шта ће се у земљи десити”… Тај део људи мора да добије дозу страха, а та доза страха је да неко (студенти, блокадери) хоће да запали Србију”, објашњава Анђелковић.
Он скреће пажњу и на то да су “Вучићеви медији”, како их је назвао, “средства масовног дезинформисања”, почели о инцидентима да причају пре него што су се десили први ексцеси, чиме се, каже, заправо припремао терен за то.
