Haški tribunal u Hagu je danas, u sredu 16. septembra, izrekao prvostepenu presudu lideru nekadašnje OVK Hašimu Tačiju i njegovim najbližim saradnicima – Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju. Tači i Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, Seljimi na 13 godina. U to im se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Sva četvorica su tokom rata i progona Srba bili među političkim i vojnim liderima OVK, a nakon rata zauzeli su visoke položaje u institucijama.

Optužnica ih tereti za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene od najmanje marta 1998. do septembra 1999. godine, na Kosovu i u delovima severne Albanije.

Konkretno, šest tačaka odnosi se na zločine protiv čovečnosti nad najmanje 407 osobe (uglavnom srpske nacionalnosti), od kojih je najmanje 102 ubijeno. Konkretno, optuženi su za: progon, lišavanje slobode i druga nehumana dela, za mučenje, ubistva i otmice. Četiri tačke odnose se na ratne zločine: protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i pritvaranje, surovo postupanje, mučenje i ubistva.

„Zloupotreba položaja otežavajuća okolnost za Tačija“

Sudsko veće u Hagu navelo je da je otežavajuća okolnost za Hašima Tačija to što je zloupotrebio svoj položaj kako bi ostvario zajednički kažnjiv cilj. Kao olakšavajuću okolnost, veće je uzelo u obzir to što je Tači dao doprinos nastojanju da se osnuju Haški tribunal.

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da je Hašim Tači imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja tzv. OVK i da je značajno doprineo njegovom sprovođenju.

„Lično je učestvovao u izvršenju krivičnih dela, podsticao ih i podržavao“, navelo je veće Tribunala.

Utvrđeno je i da je Tači imao saznanja o krivičnim delima izvršenim nad protivnicima tzv. OVK, ali nije preduzeo nikakve mere kako bi ta krivična dela sprečio.

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da iako je odgovornost optuženih bivših lidera tzv. OVK individualna i lična, nijedan od njih ne bi mogao sam da ostvari postignuto u zajedničkom kažnjivom cilju.

„Radili su zajedno, nepokolebljivo i uz pomoć drugih. Zajedno su se dogovorili o zajedničkom kažnjivom cilju, zajedno su odlučili da uspostave sistem za ostvarenje tog cilja, zajedno su obrazovali zatvoreničke objekte, osnovali i uredili vojnu policiju, obaveštajnu službu i specijalne jedinice i poverili im zadatak ostvarenja njihovog zajedničkog kažnjivog cilja“, kazao je Smit.

Kako je dodao, sebi i drugima dodelili su uloge, zvanja i položaje sa kojih su kontrolisali sprovođenje zajedničkog kažnjivog cilja, zajedno su imenovali druga lica na važne položaje, zajedno su izdavali saopštenja u kojima su promovisali svoje stavove i politike, napadali neprijatelje i preuzimali odgovornost za ubistva i lišenja slobode i kreirali politiku potpune nekažnjivosti za izvršioce tih krivičnih dela.

Smit je naveo da druga lica, konkretno Fatmir Ljimaj i Sabin Geci, Rustem Mustafa i Ljatif Gaši, u kažnjive svrhe su zdušno sprovodila ciljane napade na protivnike.

„Koliko je plan bio jednostavan, toliko je bio i poguban. Konkretno se sastojao od: uspostavljanja zatvoreničkih objekata na svim područjima pod kontrolom OVK-a i otkrivanja pojedinaca za koje se smatralo da su pripadnici OVK-a i najzad njihovog hapšenja, lišenja slobode i, po potrebi, ubijanja. Taj plan je sistematski i nemilosrdno sprovođen na čitavoj teritoriji pod kontrolom OVK-a i to tokom čitavog sukoba“, kazao je Smit.

Dodao je da nijedan od optuženih nije preduzeo nikakve mere da se sprovođenje tog plana obustavi, spreči, ublaži ili umanji.

„Naprotiv, svaki od optuženih je doprineo, podržao i omogućio njegovo sprovođenje. To je bio njihov plan i ostali su mu dosledni sve dok to više nije bilo moguće niti potrebno“, kazao je Smit.

Suprotno tvrdnjama odbrane, kako je naveo Smit, data krivična dela nisu izvršena zbog nekakvih lokalnih krvnih osveta, ličnih obračuna, bandi siledžija ili civila povratnika.

„Ona su sva bila posledica plana, kažnjivog plana, koji su osmislili optuženi i druga lica, a koji su tokom celog trajanja sukoba oni sprovodili lično i uz pomoć drugih“, kazao je Smit.

„Veselji učestvovao u izvršenju krivčnih dela i podsticao ih“

Kadri Veselji učestvovao je u izvršenju krivičnih dela i podsticao na njihovo izvršenje, lično je učestvovao u identifikovanju i porogonu protivnika OVK i imao je saznanja o krivičnim delima, nije učinio ništa da ih spreči, saopšteno je u Hagu.

„I Krasnići imao ključnu ulogu u napadima OVK“

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da je Jakup Krasnići značajno doprineo ostvarenju zajedničkog cilja tzv. OVK.

„Kao član Glavnog štaba i portparol OVK, Krasnići je imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju politike ciljanih napada na protivnike OVK, kao i u podsticanju vršenja krivičnih dela nad osobama koje su smatrane protivnicima“, navelo je veće.

Utvrđeno je i da je Krasnići imao saznanja o velikom broju krivičnih dela izvršenih nad protivnicima tzv. OVK, ali nije preduzeo mere kako bi ih sprečio ili kaznio počinioce.

„Seljimi imao ključnu ulogu – učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih“
Redžep Seljimi kao član glavnog štaba i glavni inspektor OVK imao je ključnu ulogu u formiranju operativnih zona i jednica OVK i podsticao je vršenje krivičnih dela i učestvovao u njima, rečeno je tokom izricanja presude.

„Događaji nakon 20. juna 1999. ne mogu se okarakterisati kao ratni zločini“
Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da se događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine protiv bivših lidera tzv. OVK nakon 20. juna 1999. godine, po okončanju sukoba na KiM, ne mogu okarakterisati kao ratni zločini.

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit rekao je da je sudsko veće zaključilo da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. godine ili približno tog datuma, postojao nemeđunarodni oružani sukob između tzv. OVK i SR Jugoslavije, odnosno srpskih snaga.

„Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove severne Albanije koji su bili pod kontrolom OVK takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava koje regulišu taj sukob. Panel je, pored toga, zaključio da su krivična dela iz optužnice bila izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba ili bila povezana sa oružanim sukobom, čime je ispunjena pretpostavka povezanosti“, rekao je Smit.

Dodao je da je veće utvrdilo da su žrtve bila lica koja uživaju zaštitu prema važećim normama međunarodnog humanitarnog prava, budući da u inkriminisanom periodu nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima.

Osim toga, veće se uverilo da su sva četvorica optuženih bila svesna okolnosti koje ukazuju na postojanje nemeđunarodnog oružanog sukoba, povezanost događaja sa sukobom i zaštićeni status žrtva.

„Na osnovu tog zaključka, panel dalje nalazi da se kritični događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine nakon 20. juna 1999, dakle po okončanju nemeđunarodnog oružanog sukoba između OVK i SRJ, odnosno srpskih snaga – kada su prestala da važe pravila međunarodnog humanitarnog prava – ne mogu okvalifikovati kao ratni zločini“, napomenuo je Smit.

„Tužilaštvo dokazalo ratni zločin ubistvo 98 lica“
Tužilaštvo dokazalo da su pripadnici tzv. OVK umišljeno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 98 lica, odnosno ratni zločin ubistvo, saopšteno je tokom izricanja presude.

Sudsko veće: Dokazana nezakonita hapšenja najmanje 385 lica od strane tzv. OVK
Specijalizovana veća Kosova u Hagu saopštila su da je Tužilaštvo dokazalo da je tzv. OVK počinila ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode najmanje 385 osoba.

Srbin.info, Mediji