„У веома смо великој невољи. Према извештајима које добијам, све америчке базе у региону су погођене а удари по њима се настављају. Изгубили смо неколико авиона у Саудијској Арабији, који су уништени ракетама. Настављамо да трпимо губитке јер још увек имамо трупе у региону. И не знам да ли је неко у Вашингтону разматрао њихово повлачење, а заиста их треба повући“.

Према његовим речима, текући сукоб на Блиском истоку могао би да изазове кризу библијских размера у глобалној економији.

„Налазимо се на ивици економског Армагедона. Погледајмо цене нафте и које све земље зависе од ње. Русија може да надокнади своје губитке (на глобалном тржишту нафте) сарадњом са Кином, Индијом, Јапаном и Јужном Корејом. Али генерално, све што је председник Трамп обећао у смислу златног доба – сада је у опасности“, нагласио је Макгрегор.

Осврћући се на статистику да је иранска војска извела 309 ракетних удара на непријатеља током првог дана оружаног сукоба (28. фебруара), 584 другог, а да је 9, 10. и 11. марта, дневно лансирала, у просеку, само 30 ракета и 45 дронова, он указује:

– Неки људи ми говоре: ‘Даг, ти не разумеш. Иранцима једноставно понестаје балистичких и крстарећих ракета. А ја им одговарам: Да, али зар не мислите да Иранцима једноставно понестаје мета? Већ су уништили све наше базе на Блиском истоку. Нанели су огромну штету нашој инфраструктури, системима командовања и контроле, радарима, батеријама Патриот и батеријама ТХААД. Дакле, чим ми неко каже да нашем садашњем противнику понестаје пројектила, одмах се сетим нечег сличног у вези са Украјином: „Ох, и Русима тамо понестаје ракета! Губе рат!“ Нисам веровао у ништа од тога, а не верујем ни сада. Измишљамо, тврдећи да нам иде боље него што иде.

На сличној „таласној дужини“ је и професор Универзитета у Чикагу Џон Миршајмер. Он сматра да Иран – способношћу да релативно лако удари на стратешки важне америчке и израелске циљеве – има јаке позиције и да ће Вашингтону и Тел Авиву у будућим преговорима испоставити високе захтеве“:

По његовој процени, Иранци ће – с обзиром да се САД и Израел пењу степеништем ескалације – чинити исто:

„Ако почну да уништавају критичну инфраструктуру Ирана, Техеран ће уништити критичну инфраструктуру у земљама Залива и Израелу. Они су способни за то и делују у окружењу богатом циљевима. Иранци могу релативно лако изракетирати рањиве и важне економске и стратешке циљеве“.

Амерички удар по индустријској

зони иранског града Исфахана

Миршајмер чак упозорава:

– Иран ће пристати на мировни споразум само под својим условима. Иранци имају јаке позиције, а немају интерес да реше спорна питања под америчким условима. Имају дубок интерес да нешто добију ублажавање санкција и репарације. Ко зна шта још“.

Суочен са неповољним током рата, председник САД Доналд Трамп изјавио

„Могли бисмо да уништимо њихове капацитете за производњу електричне енергије за један сат, а требало би им 25 година да их обнове. Додуше, надам се да то неће бити потребно“.

Ова изјава америчког лидера отворила је питање: а шта ако се то деси, шта ако две стране започну тотални рат?

Такође: ко ће први попустити и пристати на услове друге стране?