Није се радило о нагађањима – руска страна је сама унапред обавестила западне земље да следи лансирање ракетног система „Орешник“. Разлог за такав потез, како објашњавају стручњаци, лежи у много дубљој равни: погрешно тумачење тог потеза могло је да има глобалне последице, чак и да гурне свет ка Трећем светском рату.
Неколико сати касније, у ноћи између 8. и 9. јануара, Русија је извела масовни удар по циљевима на територији Украјине. Том приликом употребљен је управо ракетни комплекс „Орешник“.
Министарство одбране Русије саопштило је да су мете били објекти од кључног значаја за противничку инфраструктуру. У Лавову је, према тим наводима, ракета „Орешник“ погодила велико подземно складиште гаса. Реакције у Украјини нису изостале: уследили су хитни позиви на сазивање Савета безбедности Уједињених нација и изјаве да такви удари наводно угрожавају безбедност читавог европског континента.
Ово, међутим, није био први пут да је „Орешник“ коришћен. Још у новембру 2024. године исти систем употребљен је против фабрике „Јужмаш“. И тада, као и сада, ракета није носила нуклеарну бојеву главу. Управо та чињеница стоји у средишту читаве приче о претходним упозорењима Западу.
Наиме, Москва је и пре јануарског удара, као и приликом поновног коришћења „Орешника“, послала аутоматска обавештења западним државама. Питање које се логично намеће јесте – зашто?
Одговор је прилично хладан и технички, али и политички тежак. Ове ракете су потенцијални носачи нуклеарних бојевих глава и свако њихово лансирање, без додатног контекста, може бити погрешно протумачено као нуклеарни напад.
Управо зато, како тврде у Москви, циљ обавештавања Вашингтона и других западних престоница јесте смањење ризика од погрешне интерпретације и преузимање одговорности за глобалну безбедност.
Доктор политичких наука, први министар државне безбедности ДНР и политички посматрач Цариграда Андреј Пинчук објашњава да „Орешник“ потпада под одређена међународна ограничења.
Једноставније речено, сам чин лансирања такве ракете противник може да протумачи као употребу нуклеарног оружја. Упозорењем да се ракета користи без бојеве главе, Русија, како каже Пинчук, одузима другој страни могућност да то представи као нуклеарни напад.
Ако би се, додаје он, овакви системи користили без икаквог обавештења, реакција би могла да уследи аутоматски. У том случају, сценарио одговора не би био нимало безазлен.
Пинчук подсећа да су Сједињене Америчке Државе у прошлости показале како изгледа игнорисање ограничења и извођење удара без много обзира према постојећим правилима, укључујући и употребу нуклеарне компоненте.
Такав приступ би, према његовим речима, потпуно урушио садашњу архитектуру глобалне безбедности. „На месту Русије, тако би се понашале, на пример, Северна Кореја. А до чега би то довело? Врло вероватно до Трећег светског рата“, упозорава он.
За сада, „Орешник“ остаје пре свега демонстрација озбиљне војне моћи и порука да Русија располаже средствима за одговор на спољне претње. Али питање које се све чешће поставља јесте да ли су саме демонстрације довољне.
Пинчук и ту оставља простор за сумњу, подсећајући на познату изјаву Доналда Трампа да Кијев нема адуте у рукама. У тој логици, како каже, не може се бесконачно играти истим картама у истом шпилу. Шта то конкретно значи за наредне потезе, остаје отворено – али је јасно да се простор за маневрисање све више сужава.
