Najavljeni susret pape Lava XIV i vaseljenskog patrijarha Vartolomeja u Nikeji, povodom obeležavanja 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora, još jednom je pokrenuo duboku i sve ozbiljniju dilemu unutar pravoslavnog sveta: kome patrijarh Vartolomej polaže račune i s kim usaglašava svoje poteze?

Iako se susreti patrijarha i pape već decenijama predstavljaju kao izraz dobre volje i ekumenskog dijaloga, problem nastaje kada ti susreti prestanu biti simbolični i postanu deo dugoročnog procesa u kojem jedna strana — u ovom slučaju Rim — jasno definiše svoje ciljeve, a druga, pravoslavna, nije ni pitana, osim ako ne računate Vartolomeja kao jedinog predstavnika pravoslavne strane.

Papa Lav XIV potvrdio je da je sastanak u pripremi, a patrijarh Vartolomej već je najavio da će 18. maja doći u Rim, prisustvovati ustoličenju novog pape i iskoristiti priliku da predloži nastavak dijaloga. Osim toga, želi da papa poseti Carigrad na dan slave Svetog Andreja, 30. novembra.

Ali, gde je u svemu tome glas ostalih pravoslavnih crkava? Gde je sabornost, na kojoj pravoslavlje počiva? Odluke koje potencijalno utiču na budućnost celog pravoslavlja ne mogu i ne smeju biti plod volje jedne ličnosti ili jedne crkvene stolice. Pogotovo ne u trenutku kada rane izazvane samovoljnim postupanjem Carigradske patrijaršije — poput jednostranog priznanja ukrajinske autokefalnosti — još uvek krvare.

Mesto susreta — Nikeja — nije izabrano slučajno. To je simbolička tačka na kojoj je 325. godine započet proces formulisanja hrišćanske vere, ali i temelj sabornosti. Ovoga puta, nažalost, mesto sabora moglo bi postati pozornica nove centralizacije — ovoga puta u korist ekumenističkog ujedinjenja pod okriljem Vatikana.

Ne radi se ovde o opiranju dijalogu, već o tome da pravoslavlje ne može i ne sme voditi dijalog koji nije saboran, koji ne uključuje sve pomesne crkve i koji ne poštuje njihovo dostojanstvo i glas. Carigradski patrijarh se već dugo ponaša kao „pravoslavni papa“ — sam odlučuje, sam poziva, sam pregovara, često uz podršku političkih i geopolitičkih interesa Zapada.

Dokle tako?

Umesto da radi na pomirenju sa Ruskom pravoslavnom crkvom, Srpskom pravoslavnom crkvom i drugim pomesnim crkvama koje su oštro kritikovale njegov kurs, patrijarh Vartolomej ubrzano priprema novi susret sa papom, ostavljajući utisak da više gleda ka Vatikanu nego ka sabraći u Hristu.

Ako je cilj zaista jedinstvo, onda ono mora početi unutar same pravoslavne porodice. Bez toga, svaki naredni korak ka Vatikanu biće viđen kao odstupanje — ne od istine, već od sabornosti.

Oznake: Vatikan, Nada Gladović, papa, patrijarh Vartolomej, pravoslavlje