Studenti su postavili četiri osnovna i razumna zahteva, koja je podržala velika većina normalnih građana Srbije.. Ali prvi istinski poziv na solidarnost i borbu —bio je njihov zahtev za generalni štrajk - a taj zahtev, još uvek nije dobio podršku koja mu pripada.

Dok studenti ne mogu da završe godinu, a profesori mesecima ne dobijaju platu, ostatak Srbije nastavlja da živi u apatiji i bezbrižnosti — tapše i i mesi kiflice, dočekuje studente u suzama i nada se da će oni doneti promenu. Ovo nije samo neodgovornost, ovo je licemerje koje razara budućnost studentske borbe ali i izvesnost budućnosti svih nas.

Čestitke advokatima koji su prvi posle njih pokazali hrabrost i odlučnost stupajući u generalni štrajk. Ostali, koji samo pričaju, a ne deluju — samo prave zamku sopstvenom licemerju.

Generalni štrajk znači da svi radnici, svi zaposleni — u javnom i privatnom sektoru — ustanu i na trenutak zaustave normalan tok poslovanja. Da sve stane: fabrike, škole, državne institucije, transport, benzinske pumpe, javni prevoz, prodavnice, butici, kafići, kafane.

Konačno, to bi bio jedini dovoljno snažan i jedinstven signal da više ne prihvatamo poniženja i laži. Da nećemo dozvoliti da se Srbija uništava iza naših leđa. Da ćemo zaštititi studente, profesore, radnike, i našu decu od bezumnih odluka i kriminalnih političara.

Sve mora da stane, jer ovako više ne ide. Vlast Aleksandra Vučića nastavlja da ruši temelje svega što je srpski narod godinama gradio: obrazovanje, zdravstvo, pravosuđe, bezbednost, životnu sredinu i dostojanstvo. Oteli su nam Kosovo i Metohiju, nametnuli totalitarnenacističke mere tokom pandemije, uveli obaveznu vakcinaciju kojom govore da su naša deca vlasništvo države, dozvolili prodaju srpske dece u inostranstvo, uništili obrazovni sistem, uništili EPS, Kolubaru, sve rasprodaju, dozvolili su prekopavanje grobova naših predaka i uništavanje najplodnije srpske zemlje, vode, vazduha, radi interesa stranih kompanija, dozvolili  eksperimentalne genske terapije na deci, spremili se da prikupljaju podatke naše dece za tamo nečije ,,zdravitase“ i ,,es dnevnike“, da prave selekciju, odabir za nekoga, za šta?

Svako od nas je oštećen nekim od ovih zločina. Ako zaista želimo da podržimo mladost koja se bori za svoju budućnost, onda moramo svi, svako u svom okruženju i svom radnom mestu, da stanemo uz njih.

Nijedna pojedinačna borba nije dovoljna, a ne mogu samo studenti i profesori trpeti posledice neaktivnosti svih nas ostalih. Ne smemoo da dozvolimo da samo studenti i profesori budu žrtve ovog sistema.

Generalni štrajk do ispunjenja svih zahteva, formiranja prelazne vlade ili raspisivanja fer izbora — to je jedini put koji nam je ostao.

Dok Rio Tinto nastavlja da probija zemlju, a vlast pokušava da uruši javno obrazovanje u korist privatnih univerziteta, mi moramo da odlučno kažemo — DOSTA JE!, ali svi zajedno.

Svi koji podržavamo borbu za pravdu i dostojanstvo moramo da prestanemo sa licemerjem i zauzmemo čvrst stav. Samo na ovaj način možemo zaustaviti dalje urušavanje i spasiti našu zemlju i budućnost naše dece.

Neka svako preuzme odgovornost za svoj deo borbe. Vreme je da svako „svoga ubije subašu“, a ne da  čekamo da drugi reše probleme, već da svaki pojedinac mora da bude nepokolebljiv u svojoj borbi i odgovornosti za boljitak.

Oznake: generalni štrajk, Nada Gladović, podrška studentima