Ne secite im krila. Imaju pravo na snove, da ih žive, slave, veruju, a ponekada i ostvare.
Не ућуткујте их зато што вама недостаје храбрости,
зато што сте се помирили са осредњошћу,
зато што сте своје битке предали још пре почетка.
Не судите им јер су смели, јер јесу оно што сте ви некада хтели бити.
Они нису криви
за ваше неостварене амбиције,
ваше страхове,
ваше трговине и уступке,
ваше компромисе који су се временом претворили у карактер,
ваше комфоре који су вам постали кукавичлук,
ваше недела која сте умотали у рационалност,
ваш материјализам који сте назвали одговорношћу
ваше одустајање које сте прогласили зрелошћу.
Нису они криви,
што сте од живота направили депозит, не подвиг,
што сте се од народа склонили у себичне оазе,
што сте таланте закопали у земљу и прекрили их изговорима.
Ви сте криви, чак и за њихове грешке
јер сте им били пример, чак и онда кад нисте хтели,
јер сте им показали како се ћути када треба говорити,
како се трпи када треба устати,
како се продаје када треба бранити,
јер их нисте упозоравали да цена слободе није дневница него жртва.
Они не могу бити криви због вас,
али ви можете бити одговорни за њих.
Да, мало је и до Бога, мало више,
али они су га знали још у младости,
ви тек сада, када вам је потребан као оправдање,
они у њега улазе као у светлост
ви као у излазну стратегију.
Зато, не сеците им крила
јер ако их ви поломите Господ ће их опет исцелити,
а вас обележити као џелате сопствене младости,
не њихове, већ оне коју сте некада носили у себи, па је издали.
Да, има муља
има га од вајкада,
али пустите их да га рашчисте,
да газе кроз њега својим ногама,
и да из њега извуку бисер, ако га тамо нађу.
Помозите им да чисте,
покажите где сте погрешили,
станите иза, не испред
и не бацајте муљ на њихова крила
јер кад се подигну, неће им сметати,
али ће се видети одакле је долетео.






