Прочитај ми чланакДокументи који су последњих месеци угледали светлост дана озбиљно су уздрмали званичну верзију догађаја из периода француских нуклеарних тестова у Тихом океану.
Уместо да се стави тачка на вишедеценијску дилему око тога колико је локално становништво било погођено, све је више индиција да су кључне информације систематски прикриване – и то не само ћутањем.
Према открићима „Гардијана“, Француска комисија за атомску енергију (ЦЕА) не само да је покушавала да ублажи процене утицаја нуклеарних проба у Француској Полинезији, већ је и потрошила велики новац у циљу дискредитовања независних истраживања.
Центар пажње је књига „Токсик“, објављена 2021. године, која се бави утицајем само шест од укупно 193 теста изведена између 1966. и 1996. године. Аутори су користили више од 2.000 страница декласификованих докумената да би показали – контаминација је била далеко већа него што су власти признале.
ЦЕА се није задржала само на званичним саопштењима. Већ наредне године након објављивања „Токсика“, издала је и дистрибуирала 5.000 примерака брошуре, у покушају да „научно“ одговори на тврдње изнете у књизи.
Локално становништво широм Полинезије добило је материјал у којем се тврди да су тврдње из књиге неутемељене, да су аутори без стручности и да је Француска увек поступала одговорно и транспарентно.
Међутим, реалност изгледа другачије. Парламентарна истрага, у којој је испитано преко 40 људи – укључујући политичаре, научнике, војнике и погођене становнике – указује на организовану стратегију заташкавања.
А док ЦЕА тврди да је желела да „приближи разумевање тестова“, други подаци говоре да је циљ био да се ограничи број грађана који би могли да траже надокнаду.
Конкретно, подаци из само једног теста из 1974. показују да је чак 110.000 људи, углавном са Тахитија и околних острва, било изложено дози зрачења која би их потенцијално квалификовала за одштету. Ипак, до 2023. године мање од половине од укупно 2.846 захтева за надокнаду је признато као оправдано. Бројеви говоре сами за себе.
Ни војни сектор ЦЕА – познат као ЦЕА/ДАМ – није остао по страни. Упркос тврдњама да су закључци из књиге „Токсик“ лажни, чак и француска агенција за нуклеарну безбедност (АСНР) признала је пред парламентарцима да постоје озбиљне „неизвесности“ у вези са ЦЕА прорачунима и да је заправо немогуће са сигурношћу тврдити да је изложеност људи била испод граница које би омогућиле надокнаду.
Додатни проблем је приступ информацијама. Иако је председник Емануел Макрон 2021. године обећао „већу транспарентност“, ЦЕА/ДАМ је од тада декласификовала свега 380 докумената. У поређењу с тиме, војска је већ обелоданила 173.000 докумената. Та диспропорција не делује случајно.
Подсетимо, у периоду пре 1974. године, 46 тестова извођено је у атмосфери. То значи да су радници на локацијама, војници и локални становници били изложени директном утицају. Тек касније тестирања су пребачена под земљу.
Данас, последице се осећају и даље. На острвима се бележи висок проценат болести које су у вези са зрачењем – рак штитне жлезде, плућа, дојке, као и леукемије и лимфоми. Према процени француске војске, и до 2.000 припадника оружаних снага могло је бити изложено довољно јаком зрачењу да то утиче на њихово здравље у каснијим годинама.
Винченцо Салвети, бивши шеф ЦЕА/ДАМ, учествовао је у мисији у Полинезији 2022. године. Он тврди да поменута брошура није представљала званичан став организације, нити одговор владе на књигу „Токсик“. Ипак, чињеница да се у брошури користе сличне реторичке стратегије као и у саопштењима ЦЕА/ДАМ отвара многа питања – на која се одговори, за сада, избегавају.
Нико још не зна хоће ли извештај парламентарне истраге, који би требало да буде објављен до краја маја, коначно расветлити целу причу или ће се и даље корачати уназад кроз маглу бирократске затворености.
А негде између свих тих брошура, докумената и научних анализа, остаје горак укус: можда је истина била позната одавно, али није била згодна за објаву.
