Прочитај ми чланакНачелник београдске полиције Веселин Милић је организовао мировне преговоре између двојице криминогених напредњака у ресторану „27“, чији је незванични власник Андреј Вучић.
Саша Вуковић је убио Александра Нешовића (најновија сазнања истичу да је заправо пуцао Милић), с којим се посвађао око једног плаца. Милић је помогао убици да уклони тело, које је избачено и запаљено поред ауто-пута код Шимановаца.
Полиција и тужилаштво су два дана ћутали, као да се ништа није десило. Тек кад је Милош Меденица, Црногорац у бекству, објавио детаље кобног догађаја (у последњем обраћању Меденица је открио да је пуцао Милић, прим. Србин инфо), Ивица Дачић је поднео оставку на место министра полиције. После Вучићевих претњи, Дачић је одустао од оставке. Милић је иза решетака, а ова смртоносна афера ће убрзати и Вучићев одлазак у ћелију.
За ових четрнаест година владавине, картел Александра Вучића је извршио неколико масовних убистава: седам жртава у хеликоптеру, осам рудара у Алексинцу, деветоро ђака и школски чувар у „Рибникару“, дванаестеро омладинаца је изрешетано у Дубони и Малом Орашју, шеснаест смрскано под новосадском надстрешницом, двадесетак заклано и раскомадано у Ритопеку… Извршен је и геноцид над пензионерима у време пандемије, као и безброј појединачних ликвидација. Трагови сваког од тих злочина вукли су према Вучићу. Исти је случај и са убиством у ресторану „27“, које се претворило у аферу, која ће оборити напредњачки картел са власти.
Хронологија ужаса изгледа овако: У уторак, 12. маја, шеф београдске полиције Веско Милић позива припадника тзв. Кекиног клана Александра Нешовића, званог Баја, на састанак у ресторан „27“ у елитном београдском насељу Сењак. Око 23 сата, Нешовић долази у ресторан, где га, уз Милића, дочекује Сашу Вуковића, званог Боске, криминогеним бизнисменом с којим има нерашчишћене рачуне. После краће свађе, Боске убија Бају са два метка. Полицијски пуковник Милић и тројица чланова његовог обезбеђења помажу Боскету и његовим криминалцима да уклоне леш и прикрију доказе. Мртво тело избацују уз ауто-пут код Шимановаца, поливају га бензином и спаљују. Сутрадан, 13. маја, супруга Александра Нешовића пријављује полицији његов нестанак. Истог дана, премијер Ђуро Мацут долази на ручак у ресторан „27“ и седа баш за сто за којим је 12 сати раније извршено убиство.
Министарство унутрашњих послова не обавештава јавност ни о пријави нестанка, ни о убиству. Ћуте и режимски медији. У четвртак, 14. маја, око поднева, Вучићев лојалиста добија наређење да аутомобилом улети међу студенте и грађане, који су пред Правним факултетом одавали почаст погинулима под надстрешницом новосадске Железничке станице. Том приликом тешко је повређен деведесетогодишњи грађанин.
Вучић је намеравао да овим покушајем убиства скрене пажњу јавности са убиства у ресторану „27“, о коме су почеле да колају прве вести на друштвеним мрежама.
Шта се десило, објавио је Милош Меденица, син Весне Меденице, бивше председнице Врховног суда Црне Горе, који се налази у бекству. „У ресторану ’27’ на Сењаку, који је у власништву Андреја Вучића, на очиглед особља и гостију, десило се тешко убиство.
Начелник београдске полиције Веселин Милић позвао је ћаци-криминалца Александра Нешовића, званог Баја, који је скупљао људе ради пребијања студената, да дође да попију пиће. По уласку у ресторан, Баја затиче Милића са СНС тајкуном Сашом Вуковићем, познатијим као Боске. Баја се обраћа Милићу са речима: ‘Што ме зовеш да седим са овом пичком?‘ Затим долази до свађе и Боске, испред првог човека београдске полиције, вади пиштољ и у Бају испаљује два пројектила у пределу стомака и убија га (Меденица истиче да је заправо пуцао Милић, прим. Србин инфо).
Боске са Милићем и припадником обезбеђења износи мртвог човека и уклањају трагове на очиглед других људи који су боравили у СНС локалу. Несрећног Нешовића убацују у возило, удаљавају се са лица места, а потом леш избацују поред ауто-пута.
СНС мафија, на челу са браћом Вучић и њима оданим људима који контролишу службу, два дана фингирају трагове и праве договоре како да смање штету. Увиђај је извршен тек у четвртак, кад су уклоњени сви материјални трагови. Пао је договор са начелником Милићем, који је позвао Боскета и његовог члана обезбеђења да се предају. Потом је договорено хапшење Веселина Милића, како би задовољили јавност. О свему томе се ћути јер Милић много тога зна о Вучићу и СНС мафији“, описао је Меденица шта се догодило и најавио шта ће се догодити.
Кад је тај снимак објављен на друштвеним мрежама, министар полиције Ивица Дачић је позвао Александра Вучића и рекао му да „нема везе са овим случајем, не жели да преузме одговорност и зато подноси оставку и повлачи се из политике“. Кад му је запретио да ће уништити „и њега и његовог сина Луку“, Дачић је одустао од оставке.
У петак, 15. маја, ухапшени су Боске Вуковић, његова супруга и телохранитељ, Веселин Милић и тројица полицајаца из његовог обезбеђења, наводни власник ресторана „27“ Ненад Лукић и конобар. Тужилашво је демантовало објаву Мирослава Алексића, у којој се наводи да је ухапшен и Станко Вељовић, син Милорада Вељовића, бившег директора полиције и специјалног саветника за безбедност Александра Вучића. Иако су пронађени остаци спаљеног тела Баје Нешовића, полиција и тужилаштво су саопштили да се он и даље води као „нестало лице“. Вучић је, наводно због погоршања здравственог стања, отказао учешће на Бизнис самиту, који је заказан за 15. мај у „Ложионици“, а на коме је требало да учествују Ђуро Мацут, Синиша Мали, Дубравка Ђедовић Хандановић и Мохамед Алабар.
Вучићу је позлило кад је схватио да му је пропао план да убиство Александра Нешовића сакрије од јавности. Репризу постхумног ћутања о смрти Владимира Цвијана упропастио је Милош Меденица. Од 28. јануара ове године, када му је изречена првостепена пресуда, којом је осуђен на десет година затвора због организовања криминалне групе и других кривичних дела, Меденица се налази у бекству. Подгорички политичари и новинари су нагађали да се скрива у Србији, одакле често објављује видео снимке у којима износи оптужбе на рачун актелне власти у Црној Гори. Објавом о убиству у ресторану „27“, Меденица је изазвао хаос и панику код браће Вучић. До данас није откривено ко му је дао тачне и детаљне информације о том злочину, па ни ко га и где скрива. Директор БИА, Владимир Орлић, обавестио је Вучића да интерна истрага није дала резултата, није откривено да ли неко из службе сервисира Меденицу.
Да би сакрио своје трагове у овој смртоносној афери, Вучић је одлучио да жртвује Милића. Њихова дугогодишња сарадња је обележена турбуленцијама, које су често претиле да измакну контроли. У почетку, одмах по преузимању власти, Вучић је руковођење полицијом поверио Милићу. Полицајац Горан Стаменковић, који је осуђен за рушење у Савамали, тврди да му је лично
Веско Милић је наредио да не шаље патроле на терен и не одговара на позиве грађана, који су видели шта се дешава. У лето 2014, током геј параде, кад је Андреј Вучић насрнуо на кордон Жандармерије, па добио батине, први му је у помоћ притекао Милић. И касније, кад је напредњачки картел загосподарио Србијом, Милић је каналисао полицијске акције у смеру који је одредио Вучић.
Како је то изгледало види се на примеру инспектора Дејана Јовића. Осим убистава у класичним мафијашким обрачунима, Јовић је водио истраге неколико најзначајнијих случајева: убиство певачице Јелене Марјановић, смрт Владимира Цвијана, као и ликвидације Драгослава Мише Огњановића, адвоката Луке Бојовића, и Драгослава Милорадовића Галета, кума Луке Бојовића. У том периоду, Јовић се посебно замерио Вучићевом клану, који су предводили Вељко Беливук и Марко Миљковић. Проблеми су почели кад је Јовић открио да су они одговорни за демолирање клуба „Комитет“ у Бетон хали и, још важније, да су извршили убиство Властимира Милошевића у Улици Џорџа Вашингтона.
Тадашњи врх полиције – Небојша Стефановић, Дијана Хркаловић, Дејан Миленковић и Веселин Милић – компромитовао је доказе које је прикупио Јовић, па су Беливук и Миљковић могли да наставе са покољем, који су вршили у Ритопеку. Кад се томе дода да је Јовић водио истрагу убиства њиховог вође Александра Станковића, званог Сале Мутави, јасно је да се нашао на Вучићевој црној листи.
Милић је предводио хајку на Јовића. Монтирао је оптужницу против њега за трговину утицајем у једном случају породичног насиља. После 30 дана у притвору и вишемесечног судског поступка, Јовић је правоснажно ослобођен оптужби. Иако је, после изрицања пресуде, требало да буде враћен на своје радно место заменика начелника Одељења за крвне и сексуалне деликте, Милић га је пребацио у Одељење за странце. Унутар МУП-а, дисциплински поступак против Јовића је водио Дејан Бојовић, који је, пре неколико дана, после хапшења Веселина Милића постављен за вршиоца дужности начелника Полицијске управе Београд. Проблем са Дејаном Јовићем је решен у време пандемије Ковида 19, 2020. године, када је умро под неразјашњеним околностима.
У августу 2018. године, Милић је из градске полиције пребачен на функцију саветника председника Србије Александра Вучића за борбу против корупције и криминала. Вучић га је тада описао у суперлативима: „Веселин Милић је млад, озбиљан и одговоран човек. Још много важног посла и великих изазова је пред њим. Уверен сам да ћемо имати одличну сарадњу и у оквиру послова из надлежности Кабинета председника Републике.“ Три године касније, на Видовдан 2021, Вучић је одликовао Милића златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.
Упоредо са тим представама за јавност, иза сцене је стално долазило до трења између њих двојице. Утицај у полицији, Милић је употпунио везама са криминалним ганговима и најмоћнијим напредњачким тајкунима.
Временом, полицајац са око 1.700 евра месечне плате постао је званични и незванични власник пословне империје. У новој, нелегално подигнутој луксузној згради на Дедињу купио је два стана, за себе од 195, а за таста од 213 квадрата, укупне вредности од око два и по милиона евра. Медији су открили да је Милић „тихи партнер“ са великих власничким уделом у хотелу „Амстердам“ на Зеленом венцу, као и у још неколико угоститељских објеката широм Београда.
За Милића је недавно објављено да је већински власник компаније Цонцорд Wест, која има уговор са ЕXПО вредан 250 милиона евра. Такође, имао је блиску пословну сарадњу са Стојаном Вујком и Иваном Бошњаком, званичним власницима компаније Миленијум Тим.
Пензиониса
Међутим, постоје и информације, које су криминалци размењивали преко Скy апликације, у којима се описује како је дошло до разлаза тог партнерства. Милош Пандрц, сарадник Дарка Шарића, 2020. године је послао поруку у којој се наводи како је Милићево напредовање у полицији спречавао Веселиновић: „Андреј (Вучић) лобира да Веску (Милићу) не дају да буде директор полиције, већ да буде само за Београд, јер је Ћелави (Веслиновић) био код Андреја коме је рекао да им више неће ништа да помаже око избора уколико Веско буде враћен на неку позицију“.
После свега, Милић је осумњичен за кривична дела „непријављивање кривичног дела и извршиоца“ и „Помоћ извршиоцу после извршеног кривичног дела“. Вучић га је сместио иза решетака и таргетовао као криминалца, кога је власт коначно раскринкала и отерала из МУП-а. Хиљаде напредњачких ботова по друштвеним мрежа шире управо тај наратив: „Сад се види да неће бити заштићен ниједан криминалац, браво за Вучића и СНС“.
Осим Милића, Вучић је наредио да се одговорност пребаци и на сомелијера Ненада Лукића, наводног власника ресторана „27“. Лукић је власник фирме „Баржа“, у чијим просторијама у Истарској улици на Сењаку се налази тај ресторан. Међутим, у званичним регистрима, као и у извештајима о пословању „Барже“ не постоји ресторан „27“. То указује да је прави, иако незванични власник Андреј Вучић.
Кад би тужилаштво на професионалан начин водило истрагу убиства у том ресторану, требало би да провери информације о томе како је управо Андреј Вучић захтевао од Веселина Милића да организује састанак Нешовића и Вуковића. Обојица – убијени и убица – су обављали најпрљавије послове за напредњачки картел, учествовали су у подмићивању и присиљавању да се гласа за Вучића, наређивали својим криминалцима да туку студенте и побуњене грађане, давали провизије „великом шефу“ од послова који су им намештани…
Нешовић и Вуковић су доскора били у пријатељским односима, који су се пореметили пре годину дана, после свађе око једног плаца. Сукоб је ескалирао до те мере да је пре четири месеца покушан атентат на Нешовића. Полиција је тада спречила његово убиство и ухапсила једног Швеђанина и његову сарадницу из Јужноафричке Републике. Међутим, други атентат, у присуству начелника полиције, у потпуности је успео.
Ово „мало убиство међу пријатељима“ разоткрило је све детаље монструозне спреге власти, правосуђа, полиције и криминала. Што год предузимао Вучићев кризни штаб, контрола штете није могућа. Први ће штету претрпети Милић, кад га у притворској јединици Централног затвора дочекају стотине поверилаца, којима дугује новац, послове и године живота на слободи. Иста врста суочавања са жртвама својих превара чека и Вучића.
Колико год се трудио, он не може да избрише трагове који га повезују са учесницима у овом злочину. Иза Милића су остали снимци на сигурносним камерама и педесетак очевидаца, па и чауре, пешкири којима је брисана крв и телефон убијеног Нешовића, које је полиција пронашла у контејнеру, три метра од улаза у ресторан „27“.
Тако иза Вучића остају лоше прикривени докази бројних злочина, укључујући и овај, који је означио преломну тачку, после које напредњачки картел више не може да опстане на власти.
