Прочитај ми чланакЖељко Митровић отказује послушност Вучићу и најављује формирање своје странке, под радним називом Дигитална Србија. Губитак утицаја на Пинк, досадашњу најопаснију медијску тровачницу, Вучић намерава да компензује преузимањем контроле над телевизијама и новинама из Унитед Медиа Гроуп-е. Куповина Н1, Нове С, Данаса и Радара реализована је преко луксембрушког и португалског фонда, и то на исти начин који је примењивао недавно свргнути мађарски диктатор Виктор Орбан. Вучић зна да ће то изазвати додатни одијум према њему у Европској унији, али не може да се одупре нагону да влада у политичком и медијском мраку. Турбуленције које су захватиле напредњачки картел анализира заменик главног уредника Магазина Таблоид, Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада блиски Вучићев сарадник и пријатељ.
Не постоји начин да организована криминална група, која се на политичкој сцени представља као Српска напредна странка, опстане на власти. Картел Александра Вучића је остао без новца, а свакодневно трпи озбиљне губитке у људству. Та два повезана процеса – беспарица и дезертирање – најављују Вучићев неминовни пад с власти.
Нико у то није могао да поверује, али весници слободе су постали Жељко Митровић и Предраг Ранковић Пецони. Обојица су своје пословне империје направили пре три деценије, да би их потом развијали под сваким режимом, на време прелазећи на страну новог владара. Међутим, увек су се трансферисали у табор победника тек после пораза претходника, кога су подржавали до последњег часа. Ово је први пут да су се дистанцирали од губитника, који се још, макар формално, налази на власти.
Митровић је тај процес почео још пре четири године. Чим је почео рат између Русије и Украјине, Митровић је стао на страну Сједињених Америчких Држава. У складу са својим ружичастим животним стилом, театрално се ставио на располагање тадашњем амбасадору Кристоферу Хилу, али и америчким обавештајним службама. Поучен искуством десетогодишњег боравка на америчкој црној листи, од 1998. до 2008, Митровић није хтео да дозволи ни трунку сумње у своје американофилство, без обзира на штету коју је таквим избором направио Вучићу.
И Вучић је, одмах по избијању прокси рата на истоку Европе, подржао Украјину, односно Европску унију, Америку и НАТО, али прикривено, да проруски део напредњачког бирачког корпуса то не примети. Управо због тих гласача, Вучићу није одговарао заокрет у уређивачкој концепцији Телевизије Пинк, до тада главне медијске мочуге ОКГ СНС.
Осим тога, Митровићеву одлуку да за господара изабере САД, Вучић није схватио само као израз нелојалности, него и као опасан пример који ће, пре или касније, почети да следе и други тајкуни.
У обостраном интересу, Вучић и Митровић су склопили договор о ненападању. Информативни програм Пинка је задржао исту тровачку традицију, али без Митровићевих увредљивих и бесмислених „отворених писама“ опозиционарима, провоцирања грађана и сличних гадости које је до тада радио. Ипак, Вучић није могао да се уздржи од освете. Ударио је тамо где је Митровић најосетљивији – по новчанику.
Пинк Медиа Гроуп је пословну 2023. годину завршила са чистим профитом од 1,6 милијарди динара, односно око 14 милиона евра. Под Вучићевим притиском, многи маркетиншки комитенти су напустили Пинк или су драстично смањили цене огласа, па је зарада у 2024. пала на само 186,5 милиона динара, односно 1,6 милиона евра. Прошле године, 2025, профит Пинка се поправио, скочио је на 644,7 милиона динара, тј. на 5,5 милиона евра. Али, рачун је једноставан, у последње две године, због Вучићевих саботажа Митровић није остварио очекивани профит од око 24 милиона евра. Притом, укупна дуговања Пинк Медиа Гроуп су порасла на чак 13,7 милијарди динара, што је за 700 милиона динара више од вредности капитала Митровићеве медијске империје.
Историја је показала да је Митровић спреман на све, само не да било коме, па чак ни Вучићу, опрости 24 милиона евра. Заиста, није опростио. Као што је Магазин Таблоид најавио пре три месеца, Митровић се дефинитивно отргао са Вучићевог ланца. Уместо на послове Пинка, концентрисао се на развој компаније Пинк Ресеарцх анд Девелопмент Центер (ПР-ДЦ), која се бави производњом борбених дронова ИКА Бомбер 20-М. Супротно Вучићевом захтеву, министар одбране Братислав Гашић је прошле године склопио уговор са ПР-ДЦ о куповини одређене количине Митровићевих дронова. Министарство одбране је тај уговор означило као државну тајну.
Опет против Вучићеве воље, Митровић је још много боље уговоре, финансијски и политички уносније, добио од једне израелске и две америчке компаније, чврсто повезане са њиховим војним структурама, о инвестирању у проширење програма и погона у Шимановцима. Осим за потребе израелске војске, Митровићеви дронови се производе и за Украјину.
Руска медијска агенција РИА Новости пре неколико дана је објавила вест о новом контингенту српског наоружања, које је завршило у Украјини. Према тим наводима, испоручено је 50.000 ракета калибра 122 милиметра за вишецевне бацаче „Град“ из српске компаније Зенитпром. Одлука Владе Србије, из јуна прошле године, о забрани извоза оружја земљама у којима се води рат, заобилази се тако што српски трговци страним фирмама продају компоненте, које се склапају у трећим земљама. Руски медији тврде да расклопљене ракете одлазе у Чешку, Бугарску и Пољску, тамо се склапају и пребацују украјинској армији.
Агенције РИА и ТАСС су, нешто раније, објавиле информацију да су руске војне снаге откриле да Украјинци користе дронове које производи ПР-ДЦ. Вучић је те две вести из руских медија уклопио у оптужбу против Митровића. Тобоже, да Митровић не продаје дронове Украјини, Руси не би открили да Вучић преко Зенитпрома и СДПР Југоимпорта продаје ракете.
Уз пословне и медијске, Митровић прави и политичке проблеме Вучићу. Тихе, али упорне најаве да ће власник Пинка формирати своју страначку организацију почеле су да добијају своје контуре.
Под радним називом „Дигитална Србија“, Митровић убрзано окупља домаће и стране сараднике. То ради по моделу који је применио Вучић након напуштања Српске радикалне странке.
Као што је Вучић ангажовао бившег америчког амбасадора Вилијама Монтгомерија за лобирање у Америци и Европској унији, тако је Митровић, у недостатку америчког, изнајмио услуге актуелног британског амбасадора у Београду Едварда Фергусона. Искусан у мешетарењу на Балкану, Фергусон је Митровићу препоручио за сарадњу Марка Ридлија, бившег припадника МИ6, који већ неколико година ради у британском министарству одбране. Ридли је организовао неколико састанака Митровића и „владара из сенке“, који у одлучујућој мери утичу на ставове центара моћи у Вашингтону, Бриселу и Лондону.
Опет по узору на Вучића, Митровић им се представио као фактор стабилности, човек који идеолошки и стратешки у потпуности подржава западне вредности, а има медијски утицај и технолошке могућности да стабилизује домаћу политичку сцену и заустави актуелну кризу. Као своје предности, Митровић истиче способност да, уз помоћ вештачке интелигенције, прати политички алгоритам и утиче на резултате избора. Укратко, Митровић се препоручује као модернија верзија Вучића.
С обзиром да су обојица упућени на исте господаре, којима је Вучић постао терет због својих криминалних и коруптивних афера, Митровић очекује брз и лак успех на политичкој сцени. Незванично, већ је кренуо у предизборну кампању. Посећује егзистенцијално угрожене породице, носи им поклоне и новац, наравно све пред камерама своје телевизије. Кад дође време за то, Пинк ће постати главни промотер „Дигиталне Србије“ и место окупљања свих будућих побегуља из напредњачког картела, па и њихових гласача.
Вучић нема доброг решења за проблем који му прави Митровић. Засад, ћути и трпи како се не би додатно замерио западним господарима. У сличним је односима са Предрагом Ранковићем Пецонијем, власником Телевизије Хаппy и низа других компанија.
Вучић је прошле године саботирао Ранковићеву намеру да купи велелепну зграду у центру Београда, у Кнез Михаиловој улици. Очекивао је да Ранковић подвије реп. Уместо тога, власник Хаппy-а је показао зубе и допустио да се емитују прилози о акцијама побудњених студената и грађана. За казну, Вучић је са те телевизије узео свој инвентар, односно Миломира Марића. Покушавајући да избегне сукоб, али и да у свом окружењу не створи утисак да се плаши, Вучић повремено нађе начина да пецне Пецонија, али тако да му не помене име.
Смањење утицаја на Пинку и Хаппy-у, Вучић намерава да компензује преузимањем телевизија и новина Унитед Медиа Гроуп-е. Из врха СНС-а се најављује да ће тај посао бити обављен у следећих неколико недеља, најкасније до средине јуна. Иако су такве гласине пласиране и раније, по свему судећи сада у њима има истине.
Инвестициони фонд БЦ Партнерс, већински власник Унитед Медиа Гроуп, и луксембуршки фонд Еуропеан Футуре Медиа Инвестментс С.Ц.С. (ЕФМИ) договорили су се о купо-продаји телевизија и новина из тог медијског система. Нацртом уговора је дефинисана цена од 30 милиона евра, за коју ће бити продате телевизије Н1 у Хрватској и Босни и Херцеговини, затим Н1 и Нова С у Словенији, ТВ Вијести и Нова М у Црној Гори, као и телевизије Н1 и Нова С, дневни лист Данас, недељник Радар и портал Нова у Србији. Куповина је понуђена Драгану Шолаку, али он је одбио да учествује у томе, наводно због цене која му је била превисока.
Фонд ЕФМИ је повезан са португалским инвестиционим фондом Алпац Цапитал, који је 2022. године преузео већински удео у пан-европској телевизији Еуронеwс. Та трговина је реализована мађарским капиталом. Мађарски државни фонд Сзецхенyи Фундс (СЗТА) уложио је 45 милиона евра у ЕФМИ, а компанија Неw Ланд Медиа Кфт, коју води Ђула Балаши, политички и пословни ортак Виктора Орбана, дала је кредит од 12,5 милиона евра мађарској филијали Алпац Цапитал-а за куповину Еуронеwса.
Веза између тих фондова и, с друге стране, Вучића и Орбана, види се и по томе што је адвокатска канцеларија Мооре Легал Ковацс из Будимпеште ангажована као правни саветник ЕФМИ фонда у куповини медија у Србији. Такође, познати су Вучићеви контакти са Педром Варгасом Давидом, извршним директором Алпац Цапитал-а, и његовим партнером Алфонсом Гуером. На једној од њихових вечера договорено је да Миња Милетић буде постављена на место регионалне директорке Еуронеwса.
Преузимање контроле над телевизијама и новинама из Унитед Медиа Гроуп-е, Вучић неће добити много. Део опозиционе публике остаће без извора вести, али нема сумње да ће задржати критичке ставове према напредњачком картелу. Притом, применом Орбановог модела трговине медијима, Вучић привлачи одијум Европске уније. Он зна шта га чека, зато онолико кука због „осветничког прогона коју спроводи нова власт у Мађарској“.
Као што му се често дешава, Вучић је дозволио да му карактер буде јачи од интелигенције. Условљен мржњом према нормалним грађанима Србије, који се противе његовој тиранији, Вучић тера по старом, наставља путем тираније и облачи се у Орбаново политичко и пословно мртвачко одело, које је до јуче било диктаторско, а сутра ће бити робијашко.
