Iz Pariza i Berlina upućena su upozorenja Aleksandru Vučiću da neće priznati rezultate narednih izbora ukoliko bude krađe, saznaje „Nova“. Poruka mu je upućena preko poslanika bliskih Fridrihu Mercu i ljudi bliskih Emanuelu Makronu, što mu dodatno sužava prostor za krađu da na narednim vanrednim izborima koje su zatražili studenti.

„Са више места је послата порука да Европа, ако избори буду покрадени, неће признати такве изборе иако одређени интереси који постоје. Није искључено ни могуће удаљавање ЕПП од СНС, иако међу европским напредњацима важи правило да из групације не истерују странке које су на власти“, наводи наш извор.

Очигледно је да је пред вратима Бриселске администрације питање избора између вредности које Европа прокламује и интереса у односу по питању експлоатације литијума или интереса Француске око набавке „рафала“. Истовремено, на домаћем терену отвара се питање може ли студентска листа извојевати победу под постојећим условима.

“Избори су сада главни фокус. Ово је шетња после мало дужег времена – више се фокусирамо на изборе и на тај предизборни процес, да видимо шта можемо да урадимо”, рекао је за Н1 студент Фармацеутског факултета током јучерашњег протеста .

Казао је да им прича о изборима даје ветар у леђа, као и да сада виде велики циљ према коме иду и за који се боре. Душан Спасојевић, са Факултета политичких наука, наводи да је извесно да се услови неће значајније променити пред ванредне изборе.

„Уследиће вероватно сценарио из ‘96 и требало би да уследе напори да сви противници власти уједине. То би већ могли да гледамо у Косјерићу и Зајечару“, наводи Спасојевић.

Он наводи да је истраживање Црте показало да постоји незадовољство и да су проценти близу. Не знам да ли је победа студената извесна или вероватна, али је дефинитивно могућа. Рејтинг СНС је у паду и не може да се врати на период од пре првог новембра – каже он.

Машина против машинерије

Саговорникк наводи да ће највећи ризик по опозицију ако не успе да се позиционира па неки изађу на изборе, неки не.

„Њима ништа не гарантује опстанк осим да направе своју листу. Ваћни је навести да же отежавајужа околност бити и та да ће лидери опозиционих странака тешко контролисати ситуацију, јер то што лидери не подрже листу не мора да значи и да то неће учинити локални одбори“, наводи Спасојевић.

Ђорђе Вукадиновић , уредник Нове српске политичке мисли каже да су студенти показали велику снагу и организованост претходних шест месеци.

„Међутим, велико је питање да ли је та организација и та енергија довољна да се изборе са машинеријом владајуће странке. То је отворено питање, а посебно је питање да ли су изоловани појединачни избори у два места или два града какве сада имамо. Питање је да ли су локални избори прави начин за тестирање тих капацитета. Они су увели нову динамику, нову енергију, али мислим да је то нека врста обрачуна ‘машине’ против ‘машинерије’. Владајућа странка покушава направити ту врсту теста коју ће прогласити обрасцем за расположење у читавој Србији. То је нетачно. Велики је ризик за Зајечар и Косјерић и мислим да нису баш најбоље место за тестирање новог начина борбе и величине нове енергије и могло би на неки начин да помогну власти“, оцењује наш саговорник.

Јединство као кључ

Вукадиновић каже да већ одавно заступа идеју постојања јединственог наступа свих који се боре против режима да би се тај режим могао угрозити, било неким општим изборима или неким општим протестом.

– Мислим да је из различитих разлога и под разним изговорима изостајала та врста свеопште мобилизације. Са друге стране, јасно је да је она неопходна, а она мора бити општа и масовна, да би се изборило или барем супротставило овој општој манипулацији и свевласти Српске напредне странке и Александра Вучића. Ту се ствари помало погрешно постављење. Погрешно је питање шта друштвени чиниоци могу да учине за студенте, већ да је право питање шта студенти могу да учине за политику. Студенти ово нису извели сами, да се разумемо, већ на већину ових масовних скупова не учествују само студенти, већ и грађани. Они су покренули грађане, што је добро. Али, њихова искључивост и ексклузивизам у смислу те силе представља студенте као неке непогрешиве Папе, чини заправо медвеђу услугу њима у тој борби. На крају дана грешили су и студенти, грешила је и опозиција све ове године. Али, на крају дана највише је грешио онај који је дужан. Нико није ту био без грешака, а режим је користио сваку прилику, сваку пукотину – наводи Вукадиновић.

Oznake: Aleksandar Vučić, Berlin, Emanuel Makron, izbori, Pariz