Pročitaj mi članakPre tačno godinu prepun je bio beogradski Trg Slavija. A onda se u jednoj sekundi sve promenilo. Iako vlast demantuje da je protiv sopstvenih građana 15. marta prošle godine upotrebila zvučno oružje, priča o zvučnom topu stavila je u drugi plan činjenicu da je 15. marta održan najveći skup u novijoj istoriji Srbije.
Pamtite li šta je bilo pre nego što se tog 15. marta prošle godine Ulicom kralja Milana prolomio stravičan zvuk? Toliko snažan da je masu podelio na dva dela, a ljude naterao u beg i opštu paniku. Toliko jak da je u jednoj sekundi izbrisao sve što je tom trenutku prethodilo.
„Dragi građani, proglašavamo raniji kraj studentskog skupa, molimo vas da se uputite ka kućama!“
A prethodila mu je slika Beograda kakva se dugo nije videla. Od ranog jutra tog 15. marta u srpsku prestonicu počeli su da pristižu građani iz svih delova Srbije.
Auto-put kojim su kolone automobila milele, trubeći u znak podrške studentima. U znak podrške mladima koji će, činilo se tog dana, zauvek promeniti Srbiju – na bolje.
„15. mart je, ako mene pitate, bilo jedno prebrojavanje i to dobro. Setimo se da ni pre ni posle toga nije bilo većeg skupa u Srbiji. I to vlast mnogo boli“, kaže studentkinja Fakulteta likovnih umetnosti Aleksandra Đukanović.
Prema proceni Arhiva javnih skupova, tog je dana na ulicama Beograda bilo oko 325.000 ljudi, oni koji su bili – zakleli bi se da ih je bilo pola miliona. Predsednik Srbije, uoči protesta, cenio je da će ih biti 60.000, policijske procene kažu bilo ih je maksimalnih 107.000. Među hiljadama građana koji su tog dana u Beograd došli iz Novog Sada bio je i profesor Duško Radosavljević.
„Tog dana je duša svakog građanina Srbije bila u Beogradu. Tog dana su građani Srbije rekli NE režimu. Režimu je jasno rečeno da mu je sat otkucao. To što nekim veštačkim bajpasovima i pacovskim kanalima, prevarama i iznudama, to što se kriminalnim dosetkama režim održava na vlasti – to je posle 15. marta samo jedno čvrsto držanje za vazduh“, kaže profesor i politikolog Duško Radosavljević.
A ipak, seća se profesor, kući se tog dana vratio razočaran, jer verovao je da je skup 15. marta bio prilika i da je prilika propuštena.
„I kad sad gledam unazad, da smo bili nezadovoljni to veče, mislim da je možda i dobro što se ništa nije uradilo, jer mi nismo bili spremni na tragediju, ali režim jeste bio spreman na krvoproliće“, ističe Duško Radosavljević.
U opštem metežu koji je nastao kada se usred 16-minutne tišine začuo prodoran zvuk, samo pukom srećom niko nije, panično bežeći, stradao.
Godinu dana kasnije novinar Milan Radonjić u Radaru objavljuje tekst pod naslovom „Zvučni top – dan kada je Vučić pucao narodu u leđa“. Vlast je u ovom naslovu videla poziv na ubistvo predsednika. Autor saglasan da je naslov prejak, ali kaže – opravdan.
„To što se dogodilo svima nama koji smo tog dana bili na ulicama je zapravo jedno iskustvo da živimo u zemlji u kojoj vlast svoj opstanak želi da brani svim sredstvima. Dakle, mi živimo u zemlji u kojoj se vlast brani životom, ne svojim, već potencijalno životima građana“, kaže Milan Radonjić.
Punih godinu dana vlast ubeđuje javnost da nije korišćeno nikakvo zvučno oružje, a ljude koji su to lično iskusili da nisu čuli ni doživeli to što su čuli i doživeli.
„Teško mi je bez emocija da govorim o tome i sve što prolazi vreme, iako sam muškarac, emocije su sve teže. Jer godinu dana kasnije otkrivamo koliko je dubinski išlo rušenje Srbije i na koji način. I lične emocije su dubinske. Hoću da se zahvalim svim ljudima koji su tog 15. marta stajali u Pionirskom parku, oni se nisu ponašali osiono i bahato, nisu uzvik pogrdan nikom uputili. Tim herojima i junacima veliko hvala, svi smo čuvali Srbiju i uspeli smo da je sačuvamo“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Ako neko misli da bajonetima može ovo društvo da spreči za promene, mislim da je koliko god da je tog dana bila objava rata stanovništvu. Mislim da je tog dana stanovništvo pokazalo nameru da okonča s ovim režimom, najbolje bi bilo na izborima“, ističe Duško Radosavljević.
