Pet dugih godina takozvane „nove vlasti“ u Crnoj Gori nisu našle načina da se ozbiljno pozabave procesuiranjem kriminalizovanih delova društva, sopstvenom birokratijom, niti da urede sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast na nivou kakav se očekivao od države koja je kandidat za ulazak u Evropsku uniju. Ipak, ovih dana, nakon hapšenja Aca Đukanovića, i određivanja pritvora od 30 dana, otvaraju se neka nova pitanja: hoće li javnost u regionu konačno saznati kako je i na koji način svaka vlada Mila Đukanovića uticala na svaku vladu u Srbiji, a najviše na Aleksandra Vučića, besprizornog tiranina kome je autokrata iz susedne Crne Gore doslovno bio „mentor“ i koji ga je uveo u „poslovne aranžmane“ sa raznim arapskim investitorima, nakon što ih je lično odbacio (slučaj pokušaja izgradnje projekta „Dubai na ulcinjskoj plaži“).

Hoće li takozvana „nova vlast“ upoznati javnost sa dubinom uticaja „Nove banke“ na tri decenije poslovnih lavirinata u Crnoj Gori i zašto je Vučićeva Srbija htela da postane većinski vlasnik te banke…

Slavni nemački pisac Bertold Breht, još 1928. godine je izlavio: „Šta je pljačka banke u poređenju sa osnivanjem banke?!“

Ovu mudrost sigurno nikada nije pročitao niko od raznih „bankara“ koji su, od devedesetih godina prošlog velka pa do danas, otvarali ove „finansijske ustanove“, da bi „od nule napravili stotine miliona“.

Jedan od onih kojima se taj posao učinio korisnim za sticanje bogatstva, bio je i Aco Đukanović, brat bivšeg crnogorskog predsednika i premijera tokom tri decenije „gordog posrtanja“ ove male balkanske države. Aco Đukanović se nalazi u jednomesečnom pritvoru, navodno zbog par komada trofejnog oružja i jednog za koji ne poseduje dozvole…Velike, ozbiljne istrage i shodno tome ozbiljne optužnice, još niko ne pominje.

Oni koji su godinama bili uvereni u sukob svake vlasti u Srbiji sa svakom vladom Mila Đukanovića, nisu poznavali prave odnose ovog crnogorskog „glavara“ sa najvažnijim protagonistima političke i finansijske scene u Srbiji.

Slučaj crnogorske „Prve banke“ pod kontrolom Aca Đukanovića, svedoči o tome…

Naime, 10. novembra 2023. godine, neka stvari su i neupućenima postale jasnije: Centralna banka Crne Gore (CBCG) tog dana zvanično je saopštila da joj je firma iz Srbije mesec dana ranije predala zahtev za sticanje kvalifikovanog učešća do 50 odsto (manjinskog učešća) u kapitalu „Prve banke“ koju je superiorno kontrolisao Aco Đukanović. Dobijanje odobrenja od CBCG trebalo je da bude početak procesa za zaključenje dogovora o prodaji.

Firma iz Srbije, čiji je vlasnik izvesni Dalibor Matić (iz srpskog entiteta u BiH), inače Vučićev „partner u zločinu“, bila je zainteresovana da dođe do vlasništva u „Prvoj banci“…

Mesecima pre toga spekulisalo se o tome da će banku koja ima milionske gubitke da kupi neko iz regiona ili Evrope, i da će, ukoliko pregovori budu tekli po planu, novi vlasnik biti država Srbija, preko banaka u kojima ima većinski vlasnički udeo.

Pomenuti Dalibor Matić je preko Vučićeve „prekodrinske logistike“ došao u posed atraktivne lokacije na Novom Beogradu gdje je prema planskoj dokumentaciji planirao gradnju stambeno-poslovnog kompleksa i do te lokacije je došao kupovinom potraživanja u okviru jednog stečajnog postupka čije je deo i Agencija za osiguranje depozita koja obavlja poslove za račun Republike Srbije.

Kako je Matić od vlasnika menjačnica novca postao veliki režimski investitor, priča je za jednu posebnu priliku. Mnogo zanimljivije je da su firme ovog donedavnog anonimusa uključene u svim poslovima i projektima sa Elektroprivredom Srbije (EPS), ali, pre svega u poslovima naplate električne energije. Dakle, Matić drži „u šaci“ ono što je još preostalo od ključne državne energetske kompanije, nakon što je ceo energetski sektor stavljen na upravljanje državi Norveškoj.

A, što se tiče „spasavanja Aca Đukanovića“ i njegovog bankarskog čeda, „Prve banke“ u Crnoj Gori, od te ideje se odustalo, nakon što je Matić dobio izveštaj nezavisnog revizora (BDO), koji se odnosi na finansijsko poslovanje „Prve banke“, gde je dato mišljenje da postoje „značajne neizvesnosti koje izazivaju značajnu sumnju u vezi sa sposobnošću banke da nastavi poslovanje, pa će nastavak poslovanja u doglednoj budućnosti zavisiti od podrške akcionara banke i njihovih planova za dokapitalizaciju“…

Je li Đukanović našao tu „podršku akcionara“ ili ne, manje je važno od činjenice čemu je služila ta banka u prošlosti…

Da bude jasnije: „Prva banka“ je u Crnoj Gori osnovana kao „sistemski“ važna banka iz dva razloga: jer je pored Aca Đukanovića, Elektroprivreda bila najveći depozitar akcionar (do 24 odsto), da je Milo Đukanović tokom svoje vladavine uveo obavezu plasiranja depozita državnih organa, preduzeća, fondova, opština, javnih ustanova u tu banku.

Smena vladajuće stranke i Mila Đukanovića kao personifikacije vlasti u Crnoj Gori dala je priliku novim vlastima da ukinu monopol i „automatizam“ uplate državnih sredstava preko „Prve banke“, ali, to se nije desilo.

Naprotiv, takozvana „nova vlast“ sačuvala je sve temelje centralističkog upravljanja državom, toliko da ni nakon pet godina nije donet novi Zakon o lokalnoj samoupravi već je i dalje na snazi stari, koji praktično oduzima crnogorskim opštinama pravo na život i samoupravu, a sve poluge vlasti su u rukama vladajuće koalicije i njenih kancelarija u Podgorici.

Uzgred, Crna Gora još nema Zakon o Vladi, a ima 22 ministarstva i bezbroj raznih direktorata. Uticaj takve vlade na bankarsko poslovanje u ovoj maloj državi je skoro nikakav. Guvernerka Centralne banke Crne Gore Irena Radović, izabrana je ozbiljnom većinom na tu funkciju, s obzirom na stručnost i ugled u EU koji joj niko ne osporava. Ali, slučaj „Prve banke“ i razmere njenog uticaja na poslovne i političke prilike u Crnoj Gori, ozbiljno kompromituju sve velike priče o „sjajnim uspesima“ CBCG.

Jer, slika „fragmentacije“ političkih i poslovnih interesa u Crnoj Gori nigde nije tako vidljiva kao na ovom slučaju.

Recimo, kod Vučićeve ideje o kupovini većinskog dela „Prve banke“ Aca Đukanovića, pregovori su vođeni mesecima. Potom je usledilo putovanje izvršnog direktora „Prve banke“ Tarika Telaćevića u Beograd, gdje je predstavio poslovne bilanse i ostale važne informacije o banci. Postavilo se i jedno laičko pitanje: zašto država Srbija (Vučićev režim) želi jednu crnogorsku banku, i to pod kontrolom rođenom brata Mila Đukanovića?

Govorilo se da je glavni razlog za kupovinu „Prve banke“ bilo uspostavljanje direktnog platnog prometa između Srbije i Crne Gore i ulazak „opranog novca“ u investicije na više lokacija u Crnoj Gori…Regulisanje platnog prometa se ipak nije desilo do današnjih dana, a kako izgleda i neće još dugo…Razloga ima i „spoljnih“ i „unutrašnjih“.

Pravi razlozi su obostrani interesi Vučićevog i Đukanovićeg klana.

Da je tako, evo primera: naprednjačka Srbija je bila zainteresovana za kupovinu akcija koje je u ovoj banci imala (i dalje ima) Elektroprivreda Crne Gore, a u pitanju je bilo preko 20 odsto vlasničkog dela. Cilj je bio da se tim delom „dopuni“ i vlasništvo Vučićevog kuma Nikole Petrovića, od takođe 20 odsto, u crnogorskoj elektro-mreži. I, deo po deo, sve sa ciljem da se Aco Đukanović izvuče iz lošeg poslovanja, da se tako reći spašava, a da Vučićev klan na taj način dođe do konačne „akvizicije“ i praktično zagospodari klijentima i infrastrukturom „Prve banke“ koja ima odlično razvijenu infrastrukturu i koju je srpski diktator planirao da bude podrška platnom prometu Srbije i Crne Gore, u slučaju da se ta ideja ostvarila.

Centralna banka Crne Gore unapred je bila opomenuta iz Evropske centralne banke, da Srbija (AV režim) godinama vrši distribuciju „opranog novca“ u regionu, u vidu raznih investicija, te je skrenuta pažnja da je pitanje platnog prometa između Srbije i Crne Gore još daleko.

A, u realnom životu, godišnja razmena dobara i usluga između Srbije i Crne Gore je oko milijardu evra, dok se plaćanja po važaćem sistemu vrše preko korespodentskih banaka, što uveliko povećava troškove tih transakcija.

Zanimljivo da je jednu analizu poslovanja „Prve banke“ Aca Đukanovića radila još 2012. godine i Međunarodna mreža za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) u čijim je izveštajima se govori o velikom broju nezakonitih aktivnosti banke. Sve su detaljno opisane na hiljadama stranica tajnih bankarskih dokumenata koji su u posedu OCCRP-a, a koji otkrivaju „korupciju, pohlepu i nestručnost“ i gde se kaže da pri sklapanju ovih poslova „banka nije poštovala Zakon o sprečavanju pranja novca, vlastita pravila, niti je sledila dobru bankarsku praksu“…

U jednoj od krivičnih prijava u kojoj se od Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal traži provera poslovanja „Prve banke“ kad je u pitanju dodela neuobičajeno povoljnih kredita, uključujući i višemilionski kredit Darku Šariću koji je kasnije bio osuđen u Srbiji za krijumčarenje narkotika, piše između ostalog da je za Prvu banku Šarić bio „pouzdani klijent koji im je u vreme krize pritekao u pomoć oročivši milionski depozit u trenutku kada je banka jedva izvršavala naloge deponenata“…Bilo je to vreme kad je ovaj narko bos punio i budžet Republike Srbije sa čitavih 8%…

Na jedno naivno pitanje upućeno svojevremno Acu Đukanoviću (kako je odlučio da uđe u biznis i čime se ranije bavio), brat crnogorskog „glavara“ Mila Đukanovića, odgovorio je ovako: „Kopao sam kanale i istovarao vagone. Radio sam to, pa kad su me zabolela leđa, onda sam počeo da mislim!“,

I zaista, tokom devedesetih godina krenuo je da traži zaradu na takozvanoj estradi. Počeo je da se bavi rezervacijama karata, promocijom i organizovanjem folklornih koncerata preko svoje prve kompanije „Maratoni“. A, sve ostalo je priča o „prvobitnoj akumulaciji kapitala“ i sticanju novca brzim akcijama, popreko, ivicom zakona ili koristeći opšte bezakonje u državi.

Takozvana „nova vlast“ u Crnoj Gori pala je u iskušenje ponuđenih prilika koje se ne odbijaju: Vlada Crne Gore i premijer Milojko Spajić posluju sa „Novom bankom“ i to tako što je tokom emisije državnih obveznica značajan deo novca plasiran je upravo preko „Prve banke“, bankarske institucije koja je godinama bila simbol privilegovanog položaja i sporne povezanosti politike i finansija.

Umesto odgovora na pitanja o poreklu kapitala, ranijim aferama i odgovornosti za finansijski sunovrat bankarskog sistema, javnost danas gleda kako se tom istom krugu omogućava nova, sigurna i institucionalno verifikovana zarada. To otvara jedno prirodno pitanje: leži li „brat Aco“ 30 dana u istrazi, bez iednog valjanog razloga, kako bi svi valjani, pali u zaborav?

Dan nakon hapšenja Aca Đukanovića, njegov advokat je izjavio: „…U odnosu na krivičnu prijavu od sinoć, doneta je naredba o sprovođenju istrage u kojoj nema jedan deo predmeta koje je tužiteljka stavila u krivičnoj prijavi, odnosno koje je policija identifikovala kao krivično delo. U prvom redu, sada više nema pancira jer to niti je krivično delo, nema nekog oružja koje je tobože postojalo, za koje su utvrdili da ima dozvolu. I dalje postoje neka oružja za koja ja tvrdim da postoji dozvola, oni je nisu mogli naći, ali naći ćemo je mi…“

Takođe, dan nakon hapšenja Aca Đukanovića, „Prva banka“ (njen menadžment) saopštila je da će, „povodom privremene spoljne blokade oba pristupa filijali te banke u Ulici Vuka Karadžića u centru Podgorice i onemogućenog pristupa filijali usled prisustva pripadnika Posebne jedinice policije, od nadležnih organa u najkraćem roku zahtevati da dostave zvanično i jasno obrazloženje preduzetih aktivnosti….

U saopštenju dalje piše: „Ujedno se izvinjavamo klijentima koji su se zatekli u filijali i koji su, bez krivice Banke, pretrpeli neprijatnosti usled navedenih okolnosti. Prva banka CG ostaje posvećena stabilnosti, sigurnosti i kontinuitetu pružanja usluga svim svojim klijentima i partnerima…“

Policija je tog dana opkolila zgradu u centru Podgorice u kojoj živi Đukanović, a u istoj zgradi, u Ulici Vuka Karadžića, nalazi se i filijala „Prve banke“…

Očito uplašen za dalji tok događaja oko braće Đukanović, te kakve posledice može da ima saradnja njegove vlade sa Acovom „Prvom bankom“, predsednik vlade Crne Gore Milojko Spajić, preko članice svoje stranke „Pokret Evropa sad“ (PES), Jelene Nedović, kreće u akciju „otklona opasnosti“ i „pranja ruku“…

Evo kako se to u praksi „na terenu“ radi…

Nedović je dana 28. februara ove godine izašla sa izjavom da „Milo Đukanović, Edi Rama i Aleksandar Vučić u stranim medijima pišu o realističnom putu i bolnim reformama, a stanje na terenu sugeriše potpuno drugačiju strategiju: opstanak na vlasti kroz kontrolisanu nestabilnost. Njihov zajednički proglas nije ništa drugo do pokušaj da se region zabetonira u predsoblju Evrope – tamo gdje se trguje bez granica, ali se vlada bez zakona!“ Govorila je još da su njihove inicijative ustvari opasna zamena teza.

„…Tražeći ulazak u jedinstveno tržište i Šengen pre punopravnog članstva u EU, Rama i Vučić žele Balkan van Unije, ali sa evropskim novcem…Cilj im je sistem u kojem roba i novac cirkulišu slobodno, dok evropski istražitelji i sudovi ostaju pred vratima. To je idealan poligon za održavanje privatnih država pod maskom integracija“, kazala je Nedović i pomenula kako Edi Rama nastupa kao „lider modernizacije ali realnost je da se pod njegovom vlašću Albanija doslovno rastače u organizovanom kriminalu. Institucije nisu ojačale, one su kapitulirale pred narko-kartelima koji su postali stubovi lokalne ekonomije. Za takav sistem, stvarna vladavina prava EU nije cilj, već smrtna presuda, i zato je tržište bez pravila jedino što Ramu zanima.

Iako Rama i Vučić potpisuju neki „autorski“ tekst, nezaobilazan deo ovog pakta je Milo Đukanović. On danas, baš kao i decenijama dok je bio na vlasti, nastavlja da koči svaki stvarni napredak Crne Gore ka Evropskoj uniji. Kroz svoje akumulirane milione i mrežu uticaja, Đukanović očajnički pokušava da zaustavi čišćenje bezbednosnog sektora i sudstva u Crnoj Gori. Njegova uloga je da sabotira reforme kako bi zaštitio kapital i ljude koji su državu pretvorili u servis za korupciju. Ovaj autorski tekst dvojice lidera je zapravo proglas anti-evropske koalicije….Oni ne žele u EU, oni žele da Balkan ostane siva zona u kojoj se milioni vrte, kriminal cvjeta, a zakoni važe samo za obične građane“, zaključila je Jelena Nedović, poslanik PES.a, očigledno u novom tonu koji do sada nije mogao da se čuje. Naime, Vlada Milojka Spajića i on lično, nalaze se pred velikom odgpovornošću: ili će trajno napraviti „rez“ prema najgorim recidivima slaganih trideset godina na leđa građana Crne Gore, ili će on i njegova stranka nestati sa scene.

U 2026. godini ima priliku da uđe u istoriju kao neko ko je izvadio crnogorsko društvo i državu iz brloga birokratsko-mafijaškog nasleđa.

Po svemu što je do sada pokazao, teško je za očekivati, ali, čak i tim „junošama“, bez životnog i političkog iskustva, postaje jasno da je „đavo odneo šalu“. Ono što je poslanica PES Jelena Nedović izgpovorila, pročitala, liči na novi manifest vladajuće koalicije u Crnoj Gori, u kojoj će uskoro doći do „prepakovanja“.

Ali, kad se tužilački „raspakuje“ slučaj Đukanovića, iz njega će kao fantom izaći i „slučaj Vučić“, koji bez Mila i njegove uloge „mentora“ nije mogao ni dan da započne. Biće to veliki šok za sve one razularene naprednjake i radikale u Srbiji koji su godinama sipali vatru na „Milogorce“, kad shvate da je Aleksandar Vučić bio najveći „Milogorac“, i da je svoje najveće protivzakonite poslove sa arapskim šeicima dobio preko Mila Đukanovića.

Vučić, naravno, laže čim progovori, a Đukanović ćuti ili izgovara stare fraze.

Srpski diktator se razlikuje od svega viđenog u današnjoj Evropi, jer je sklon da poveruje sopstvenim lažima! A, zašto da ne kad nema zakona koji će mu zabraniti da laže kad zine!

Parlament Velsa (Velika Britanija) ovih dana donosi zakon kojim će omogućiti krivično gonjenje svakog političara koji otvoreno i svesno lažu građane. Čim stupi na snagu, na udaru će biti „provereni kandidati“ koji su izgradili karijere na grandioznim lažima, jer je teško zamisliti da će se odreći te navike.

Kad bi se nekim čudom ovakav zakon primenio na političke aktere u Srbiji, Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj i drugde na Balkanu, takozvani parlamentarizam bi u najkraćem roku prestao da postoji.

Srpski diktator Aleksandar Vučić, kao jedinstven primer patološkog lažova, otišao je dalje od svake „konkurencije“ u tom smislu: neke svoje ordinarne laži, zaista je pokušao da „realizuje“: prodavao je karte za metro koga nema i kvadrate stanova koji ne postoje!

Jedna od briutaslnih laži je bila i ona kad je uskliknuo kako će Srbija dobiti najjeftiniju naftu u regionu. Da nije bilo nedavnog zaustavljanja isporuke iz Jadranskog naftovoda (JANAF) prema Srbiji, preko kojeg je dolazila ruska nafta, građani ove zemlje ne bi saznali da su dobijali ovaj energent 20 odsto jeftinije, a Vučićeva mafija ga je prodavala na domaćem tržištu za 20 odsto skuplje u odnosu na sve susedne zemlje. U međuvremenu, novcem opljačkanih od građana, ovaj bolesni razbojnik vodio je (i dalje vodi) svoju kampanju pod parolom: „Za našu decu, brže jače bolje“.

U dalekom Meksiku besni veliki građanski rat između države i mafije…Srski diktator bi i takvo nešto želeo da se desi, jer, birajući između naroda u Srbiji i mafije kojoj je dužan, nema nikakve dileme za koga bi se opredelio.

On očito nije naučio ono što je naučila mafija po čijem taktu igra: političar je prolazni sluga, tako reći, narko -„mula“, a „roba“ je večna!

Kolumbijska mafija je naučila tu lekciju sa Eskobarom. Povukli se u ilegalu, pokupovali velike lance zemlje i stoku, drogu prave u tišini po vrhovima Anda. Ne bave se politikom ali plaćaju političarima reket. A, tamo gde su oni nastanjeni nema dilera po ulicama. Domaća narko-mafija nema taj karakter, ali, zna da se povuče kad se uspon korumpiranog političara pretvori u njegov politički sunovrat…

Tiranin u padu, nema saveznika.

Glosa

„…BIA se samo bavi samo takozvanim unutrašnjim neprijateljima. Ono što je nekad bilo Treće odeljenje, koje je pratilo Vuka Draškovića, Rajka Danilovića, Srđu Popovića – BIA sada to radi. Nema pojma o svom poslu, samo juri opoziciju i sarađuje sa organizovanim kriminalom…“

(„Prvoborac“ i učesnik demonstracija 9. marta 1991, protiv Miloševićevog režima)

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, Milo Đukanović, Crna Gora