Narodna Banka Srbije je morala da interveniše prodajom stotina miliona evra kako bi stabilizovala kurs. Devizne rezerve Srbije jesu značajne, ali u uslovima dugotrajnog energetskog šoka država mora da troši više deviza za plaćanje uvoza nafte i gasa. To znači da raste pritisak na dinar, a samim tim i na kamatne stope i kreditne uslove u celoj ekonomiji.

Енергетски потрес који је изазвао рат на Блиском истоку не би за Србију био само још један талас скупљег горива, већ много шири економски и политички проблем. Србија није велики произвођач нафте и гаса, већ држава која значајан део енергената увози и због тога је директно изложена сваком великом скоку цена на глобалном тржишту.

Међународни монетарни фонд је већ упозоравао да би у 2026. години дефицит текућег рачуна Србије могао да се повећа делом и због већих трошкова увоза горива. То значи да би сваки нови скок нафте и гаса одмах погодио спољнотрговински биланс земље, јер Србија мора да издваја више девиза за исти обим енергије. Када се у земљи повећа цена увозних енергената, расту трошкови транспорта, производње, пољопривреде и хране, а инфлација се прелива на читав економски систем. Управо зато глобални енергетски шок у Србији никада не остаје ограничен на бензинске пумпе, већ постаје питање укупне економске стабилности.

Други ниво удара био би буџетски, односно фискални. Иако је јавни дуг Србије у последњим извештајима око средине четрдесетих процената БДП-а, институције попут Fitch-а и IMF-а већ указују да се у наредним годинама очекују већи буџетски дефицити и наставак снажног ослањања на спољно финансирање. Када цена енергената нагло порасте, држава се суочава са класичном политичком дилемом: или дозволити да грађани и привреда сами плате пуну цену енергетског шока, што носи ризик социјалног незадовољства и пада стандарда, или покушати да ублажи удар кроз субвенције, контроле цена и нова јавна задуживања.

У систему у коме власт опстанак у великој мери гради на високој јавнопотрошњи, великим инфраструктурним пројектима и сталном приливу новог новца, енергетски шок брзо може да поједе фискални простор. То значи да сваки нови талас скупе енергије повећава потребу за новим задуживањем како би се одржао политички и економски баланс.

Трећи канал притиска био би курс динара и девизна ликвидност. Народна банка Србије је више пута истицала да су притисци на девизно тржиште често повезани са већом потражњом за девизама од стране увозника енергената. Само почетком 2026. године Народна Банка Србије је морала да интервенише продајом стотина милиона евра како би стабилизовала курс. Девизне резерве Србије јесу значајне, али у условима дуготрајног енергетског шока држава мора да троши више девиза за плаћање увоза нафте и гаса. То значи да расте притисак на динар, а самим тим и на каматне стопе и кредитне услове у целој економији. У таквим ситуацијама централна банка може да купи време интервенцијама, али не може трајно да неутралише глобалне ценовне ударе. Ако енергенти остану скупи дуже време, девизна стабилност постаје скупља за одржавање.

На удару би биле и домаће компаније, посебно оне које раде са малим маржама и великим трошковима транспорта или енергије. Прерађивачка индустрија, грађевинарство, логистика, прехрамбена индустрија и извозно оријентисани сектори први осећају раст цене горива и струје. Када се томе додају и више камате на кредите и већи трошкови финансирања, многе фирме се суочавају са проблемом обрtnог капитала. То значи да компаније могу формално бити профитабилне, али да им новчани ток постаје све теснији јер се трошкови повећавају брже од прихода. У таквим околностима држава често покушава да систем одржи кроз субвенције, државне кредите или посебне аранжмане са великим инвеститорима. Међутим, такве мере обично само одлажу проблем и чине будући рачун већим.

У том контексту постаје важна и политичка економија модела власти који се последњих година градио у Србији. Тај модел се у значајној мери ослања на стални прилив спољног капитала, велике инфраструктурне пројекте финансиране кредитима и привлачење страних инвеститора кроз различите уступке. Док је глобална ликвидност била висока и енергија релативно јефтина, тај систем је функционисао  ради све већег богаћења политичке елите око Александра Вучића уз релативно постепено осиромашење остатка српског фруштва. Али када енергенти поскупе, када камате расту и када се глобални капитал повлачи у сигурније луке, тај модел постаје много рањивији. Тада се јавља још већи мотив власти да понуди нове концесије, уступке или продају домаћих ресурса како би обезбедила свеж новац и купила политички предах, односно, појачавају се и свакодневни намети, како на домаћу привреду тако и на становништво.

Због тога глобални енергетски шок има и ширу димензију за Србију. Он повећава цену одржавања економског система који се ослања на стално задуживање и на уступање дела домаћих економских потенцијала страним инвеститорима. Када расту трошкови енергије, расте и потреба за новим капиталом који треба да покрије већи увоз, веће буџетске расходе и веће камате на дуг. У таквим околностима власт често прибегава моделу краткорочног спасавања ликвидности кроз нове инвестиционе уговоре и концесије. То може краткорочно стабилизовати буџет, али дугорочно смањује економски маневарски простор државе.

Најкраћи закључак гласи да би дуготрајан раст цене нафте и гаса за Србију представљао комбинацију економског и политичког притиска, који ће неминовно довести до колапса српске привреде али и друштва. Скупи енергенти би повећали трошкове увоза, појачали инфлацију, затегли девизно тржиште и оптеретили буџет. Истовремено би растао притисак да се одржи прилив страног капитала како би систем наставио да функционише без озбиљнијих потреса. Управо у том споју енергетске кризе и финансијске зависности лежи ризик да глобални ратни шок додатно повећа цену политичког модела који се одржава кроз стално задуживање и уступање економских ресурса. Другим речима, рат на Блиском истоку не би био само геополитички догађај, већ фактор који директно утиче на економску стабилност и економски суверенитет Србије, односно, све више би одвукао нашу земљу ка банроту.

Izvor: Srbin.info

Oznake: Javni dug Srbije, Aleksandar Vučić, bliski istok, budžet srbije, gas, geopolitika, devizne rezerve, ekonomija srbije, ekonomska kriza, energetska zavisnost, energetska politika, zaduživanje Srbije, inflacija Srbija, kurs dinara, Narodna banka Srbije, nafta, NBS, NIS, privreda srbije, rat na Bliskom istoku, ruski gas, svetska ekonomija, Srbija, cena gasa, cena nafte