Pročitaj mi članakSky News analizira oružje i taktike koje Iran koristi u blokadi jednog od najvažnijih trgovinskih pravaca na svetu – kao i sredstva koja bi Teheran mogao da upotrebi kasnije.
Strah od mina koje postavljaju podmornice, kamikaza dron-čamaca i ometanja GPS signala praktično je zatvorio Ormuski zaliv.
Iran je godinama pretio da će zatvoriti ovaj uski pomorski prolaz kroz koji prolazi oko 20% svetskih isporuka nafte, znajući da bi takav potez izazvao haos na tržištima i nagli rast cena energenata. Upravo to se sada, prema procenama, i dešava.
Od početka sukoba najmanje 16 brodova pogođeno je u napadima koje Iran pripisuje svojim snagama. Teheran je objavio i video za koji tvrdi da prikazuje trenutak napada na naftni tanker kod obale Iraka, sa razornim posledicama.
Prema podacima Međunarodne pomorske organizacije, oko 3.000 brodova i 20.000 članova posada trenutno je zarobljeno ili pogođeno krizom u tom regionu.
Pitanje je koje sve metode Iran koristi u blokadi ove ključne pomorske rute – i šta bi još mogao da upotrebi.
Pomorski dronovi
Napadi pomorskim dronovima postali su poznata taktika tokom rata u Ukrajini, a sada se koriste i u Persijskom zalivu.
Ovi dronovi, poznati kao USV (bespilotna površinska plovila), mala su plovila bez posade koja mogu da se kreću po površini ili neposredno ispod nje, što ih čini teškim za otkrivanje i odbranu – posebno noću.
Snimci koje je prošle godine objavio Iranski revolucionarni gardijski korpus navodno prikazuju takve dronove u podzemnom tunelu.
Prema izveštajima, eksplozivom natovareni pomorski dronovi korišćeni su u najmanje dva napada na naftne tankere od početka sukoba.
Početkom marta tanker sa sirovom naftom pogođen je oko 70 kilometara od obale Omana, pri čemu je poginuo jedan član posade.
Nekoliko dana kasnije pogođen je tanker Sonangol Namibe, koji plovi pod zastavom Bahama, u blizini iračke luke Hor al Zubajr.
Video koji kruži internetom prikazuje objekat nalik pomorskom dronu koji udara u bok broda i izaziva eksploziju iz koje se diže gust dim.
Prema analizi tima Skaj njuza za podatke i forenziku, Iran je napao najmanje 16 plovila u Ormuskom zalivu i širem području Persijskog zaliva.
Samo od srede pogođeno je šest brodova, što je najintenzivniji talas napada do sada.
Iran je pritom pretrpeo i gubitke – prema izveštajima, 87 ljudi je poginulo kada je američka mornarica prošle nedelje potopila iranski ratni brod kod obale Šri Lanke.
U regionu su primećeni i bespilotni vazdušni dronovi, koji možda predstavljaju manju pretnju samim brodovima, ali su opasni za posade i imaju snažan psihološki efekat, kaže analitičar Sidart Kaušal iz londonskog instituta RUSI.
Da li Iran postavlja mine?
Sve više se govori i o mogućnosti da Iran u Ormuskom zalivu postavlja protivbrodske mine.
Ovo oružje, poznato još iz Drugog svetskog rata kada su stvarana ogromna minska polja, predstavlja ozbiljnu opasnost za brodove koji prolaze sporni morski put.
Prema rečima Kaušala, Iran raspolaže takozvanim kontakt-minama, ali i naprednijim sistemima koji čekaju na dnu mora.
Takve mine pomoću senzora otkrivaju kada brod prođe iznad njih, nakon čega oslobađaju projektil nalik torpedu.
Mine mogu postavljati brodovi, ali i tzv. patuljaste podmornice. Te male podmornice zasnovane su na modelu iz Severne Koreje i koriste se za tajno postavljanje mina.
Nije jasno koliko je mina do sada postavljeno u Ormuskom zalivu.
Američki izvori tvrde da je raspoređen manji broj – nekoliko desetina, dok je agencija Rojters prenela da je Iran postavio oko desetak mina, pri čemu je većina njihovih lokacija poznata.
Protivbrodske rakete – oružje koje Iran još nije iskoristio
Prema mišljenju analitičara, Iran još nije u potpunosti upotrebio svoj arsenal protivbrodskih raketa.
U taj arsenal spadaju rakete poput iranske verzije kineske rakete C-802, kao i domaća raketa Hejbar Šekan.
„Iranci su za sada ostvarili svoj strateški cilj“, kaže Kaušal, misleći na činjenicu da je Ormuski zaliv praktično zatvoren.
Situacija bi se mogla promeniti ukoliko bi međunarodne snage pokušale da omoguće prolazak trgovačkih brodova kroz moreuz uz vojnu pratnju.
„Ako bi se pokušalo da se moreuz probije uz pomoć ratnih brodova, tada bi neke od ovih sposobnosti postale mnogo relevantnije“, dodaje on.
Do sada su Sjedinjene Američke Države odbijale gotovo svakodnevne zahteve brodarskih kompanija za vojnom pratnjom kroz Ormuski zaliv, ali je američki ministar finansija Skot Besent rekao za Skaj njuz da bi se to uskoro moglo promeniti.
Ometanje GPS signala
Veliki problem u regionu predstavlja i ometanje GPS signala (tačnije GNSS sistema).
Ormuski zaliv je već pre izbijanja sukoba bio jedno od glavnih žarišta elektronskog ometanja.
Takva tehnologija može da se koristi za uznemiravanje protivnika, ali i kao odbrana od dronova.
Direktor Kraljevskog instituta za navigaciju, Ramzi Farager, rekao je za Skaj njuz da je moguće da više država koristi ovu tehnologiju u Persijskom zalivu.
„Verovatno je kombinacija toga da Iran pojačava sopstvene izvore ometanja, ali i da su susedne zemlje uključile svoje sisteme kako bi se odbranile od napada dronovima“, rekao je on.
Na mapama ometanja signala vide se žarišta iznad Omana i Ujedinjenih Arapskih Emirata, zemalja koje su takođe bile mete iranskih napada.
Na pomorskim servisima za praćenje brodova, poput VeselFajndera, brodovi se zbog GPS ometanja pojavljuju u neobičnim geometrijskim grupama, što ne predstavlja njihove stvarne pozicije.
Farager zaključuje da je region danas jedno od najaktivnijih mesta na svetu kada je reč o elektronskom ometanju, koje utiče ne samo na pomorski saobraćaj već i na avione koji lete u tom području.
