Pročitaj mi članakEvropski poslanici podržali su pokretanje pregovora sa Savetom EU o pravnom okviru za uspostavljanje mehanizama na nivou cele Unije za proterivanje ilegalnih migranata, uključujući i formiranje „povratnih centara“ u trećim zemljama.
Ideja o stvaranju de fakto pritvorskih objekata izvan granica EU, u kojima bi bili smešteni migranti za koje se smatra da nemaju pravo da ostanu, naišla je na protivljenje organizacija za ljudska prava i političkih partija koje podržavaju migracije.
Prema predloženoj Uredbi o povratku, koja je još u ranoj fazi zakonodavnog procesa, osobe označene za deportaciju u EU bile bi slane u ove centre van Evrope, umesto da ostaju unutar Unije dok čekaju proterivanje.
Kritičari tvrde da je cilj ovog sistema da neregularni migranti i odbijeni tražioci azila „nestanu“ u „pravnoj crnoj rupi“.
Predlog reforme našao se na plenarnom glasanju u četvrtak, nakon što su tri levičarske grupe — S&D, Zeleni/EFA i Levica — podnele zahteve za razmatranje. Ove grupe pokušale su da ospore odluku Odbora za građanske slobode, koji je ranije ovog meseca odobrio ulazak predloga u međuinstitucionalne pregovore.
Pokušaj je propao: 389 poslanika glasalo je za nastavak zakonodavnog procesa, 206 protiv, dok su 32 bila uzdržana.
Ishod glasanja oštro su osudile brojne organizacije za ljudska prava, optužujući desničarske i antiimigracione stranke da guraju loše osmišljenu inicijativu.
Direktorka za evropske institucije u organizaciji Amnesti internešenel, Iv Geddi, izjavila je da predložena reforma nije dobila „adekvatnu analizu niti ozbiljnu procenu uticaja na ljudska prava“.
„Ovo pokazuje rastući trend ka sve štetnijim, isključivim i drakonskim migracionim politikama, sa zabrinjavajućim posledicama po pravnu sigurnost i donošenje odluka zasnovanih na dokazima. Umesto da smanje neregularne migracije, ovi predlozi rizikuju da još više ljudi zarobe u nesigurnim situacijama“, navela je u saopštenju.
Uredba o povratku predložena je u martu prošle godine kao zamena za Direktivu o povratku iz 2008, koja je davala prioritet „dobrovoljnom povratku“ ilegalnih migranata i odbijenih tražilaca azila.
U decembru 2025. godine, 19 država članica EU pozvalo je Evropsku komisiju da pomogne u finansiranju povratnih centara van Unije, opisujući ih kao „inovativna rešenja“ za migrantski priliv koji već više od decenije opterećuje blok.
