Прочитај ми чланакРеална плата у априлу била је за 3,1 одсто мања од просечне плате исплаћене у истом месецу прошле године * Просечна зарада је пробила границу од 400 евра у априлу, али 2016, а не 2017. године * У четвртом месецу у години плате увек знатно расту, јер послодавци унапред исплаћују део мајске плате, да би радници могли да прославе 1. мај. Зато у мају плате редовно падају, што се и сада очекује.
Просечна нето плата у априлу достигла је 49.635 динара, што је представљено као највећа плата у последњих 17 година.
Премијер Александар Вучић је након састанка са представницима немачке компаније Континентал изјавио да је просечна зарада „сада 404 евра, а до краја 2017. просечна плата ће бити 20 одсто већа него када сам преузео мандат. Како је било, добро је и ићи ће све боље“. Прецизности ради, просечна зарада у априлу је према просечном курсу евра према динару била 401,4 евра, а не 404. Гледано у еврима плата је била свега 0,1 одсто (40 евроценти) већа него у априлу прошле године, а у динарима 0,8 одсто више него у истом месецу прошле године. Колико год је раст плата позитиван, он се у априлу у ствари није десио. Просечна априлска коверта са платом била је 3,1 одсто мања у реалном износу него у априлу прошле године.
То значи да су грађани прошлог месеца за своју плату могли да купе три одсто мање робе него пре годину дана. Наиме, док су плате (и девизни курс) порасли за мање од један одсто, међугодишња инфлација је у априлу достигла четири одсто, највише још од трећег квартала 2014. године. Тиме је фактички скоро неутралисан раст плата у неким деловима јавног сектора с почетка године од просечно пет одсто.
Премијер је истом приликом најавио и раст плата на 440 до 445 евра до краја године. Уколико је премијер мислио на децембарску плату, врло је вероватно да је ово једно од обећања која ће бити испуњена. Наиме просечна зарада исплаћена у децембру прошле године износила је 433 евра. Ако се на ово дода повећање плата од 10 одсто у јавном сектору које је Вучић најавио за крај ове године, циљ је не само достижан већ и известан.
Он је истакао и да „плате у приватном сектору морају брже да расту, и да се то полако и дешава. Ако хоћете резултате, плате у приватном сектору морају да буду веће него у државном“.
Да се озбиљно рачуна на раст плата показује и детаљ из мајског Извештаја о инфлацији Народне банке Србије по ком се у наредној години очекује да ће примарну улогу у привредном расту имати домаћа тражња.
Економиста Горан Радосављевић, бивши државни секретар у Министарству финансија у мандату Мирка Цветковића, истиче да премијер може да обећа, а с обзиром да је држава највећи послодавац и исплаћује половину плата могуће је да то обећање и испуни.
„Питање је да ли је то повећање на реалним основама. Треба гледати и просечну годишњу плату, то је много бољи показатељ стандарда него плата у једном месецу. Тако је прошле године у децембру плата била 430 евра, а просечна за целу годину била је око 360 евра“, напомиње Радосављевић, додајући да смо ми реално имали већу куповну моћ у априлу прошле године него данас.
С друге стране, економиста Млађен Ковачевић види простор за „креативно“ приказивање стања кроз управљање валутним курсом.
„Наше плате у динарима када се прерачунају у евре су прецењене јер је курс од 125 динара за евро нереалан. Када би се плате делиле са реалнијих 150 динара за евро, и оне би биле далеко ниже. Такође, могуће је да плате буду повећане и уз вештачко одржавање курса, али то не значи аутоматски и већу куповну моћ грађана. Ако цене буду расле, а како је кренуло са мразевима и са најавама врелог лета, вероватно је да пољопривреда неће бити на нивоу од прошле године, а то значи и раст цена хране који може да неутралише евентуална повећања плата“, упозорава Ковачевић.
Сезонски карактер плата
За потребе политичког маркетинга веома често се користе статистички подаци који су тачни, али искривљени утицајем сезонског карактера.
Један од таквих примера је априлска плата. Наиме послодавци, посебно државне фирме веома често исплаћују неке делове зарада запосленима крајем априла, а пред 1. мај како би имали пара за празнике. Већ у мају исплаћене зараде по правилу значајно падају. На пример прошле године исплаћена је просечна нето плата у априлу 49.249 динара, а у мају 43.951 динар.
Најистакнутији пример су свакако децембарска примања када се исплаћују бонуси, 13. плате, награде што значајно увећава исплате у децембру. С друге стране, већ у јануару имамо значајно смањење и по правилу јануарска плата је најмања у години.
