Прочитај ми чланак
(Дипломат, Руска реч, Србин.инфо)
Ретки минерали (ретке земље – лантаноиди) брзо постају следећи важан стратешки ресурс. За многе земље у Азији, улози су велики.
Ретки земљани минерали (РЗМ) све више постају кључни стратешки ресурс. Ових 17 елемената може се наћи у већини хај-тек справица, од напредне војне технологије до мобилне телефоније. Кина тренутно има право на преко 90 одсто светске производње РЗМ-а.
Како расте глобална потражња, Пекинг смањује њихов извоз, те у у последњих неколико година хај-тек фирме су приморане да се преселе у Кини.
Индија је међу онима државама који су забринути због очите кинеске контроле РЗМ-а. У протеклих 12 месеци, геополитика у вези ових стратешких, а ретких руда постала је евидентна. РЗМ постају стратешки ресурс због којих тихо ратују ова два сваким даном све јача привредна азијска дива. Заиста, могло би се рећи да ретки минерали брзо постају „следеће црно злато.“
Име, ретки минерали је погрешно. Метали су, у ствари, далеко бројнији од многих племенитих минерала. Ипак, они се ретко налазе у економски одрживих количинама. Зато је њихова експлоатација тежа и скупља. РЗМ се користе у најразличитијим областима индустрије, укључујући и радиоелектронику, нуклеарну технику, машиноградњу, хемијску индустрију и индустрију стакла.
Ретких земни метали се такође користе у минијатурним микрофонима, мобилним телефонима, хард-дисковима, мониторима и акумулаторима за џепне електронске уређаје. Примењују се такође у хибридним аутомобилима, на пример у моделу Prius компаније Toyota Motor, као и у музичким плејерима, на пример у таблет уређајима iPod компаније Apple.
РЗМ се користе и у војној технологији. Без њих САД не би могле да производе тенкове „Абрамс“, крстареће ракете „Томахавк“, „паметне“ бомбе високе прецизности и радаре „Aegis Spy“. Суверени монопол таквих ресурса стога је озбиљан проблем за било коју нацију, поготово за ону која жели да је светска сила.
Пре две деценије, Денг Сјаопинг, бивши лидер Комунистичке партије Кине, истакао је важност РЗМ. „, Блиски исток има нафту, а Кина има ретке минерале“, рекао је он у 1992 године. Његово предвиђање је било импресивно. Према америчком Геолошком заводу Кина поседује половину светских налазишта РМЗ – 55 Мт.
Не рачунајући земље који чине Заједницу независних држава (ЗНД), САД су на другом месту по резервама са 13Мт. Индија, са друге стране, има свега 3.1Мт процењених резерви.
Наставак смањења извоза Кине довели до јагма за производњу ових ретких минерала. Због повећане индустријске потражње и потребе за самодовољности Индија планира да утростручи производњу до 2017.
У 2010, након дипломатске кризе, када је Кина на два месеца обуставила испорука РМЗ у Јапан дошло је до сакаћење високе технологије у тој земљи. Након тога је јапански министар трговине најавио да ће Јапан покушати да смањи своју зависност од кинеских ретких минерала смањењем потрошње од 10.000 тона годишње током наредних година, истичући да ће скоро пола милијарде долара бити уплаћено ради субвенција да се подржи ова инцијатива .
Токио, највећи увозник РЗМ у свету, такође је решио да прошири листу својих добављача ових ретких минерала – почео је да их увози из САД и Аустралије. Исто тако, у новембру 2012, Индија и Јапан потписали су Меморандум о разумевању у којем је Јапан, највећи светски увозник РМЗ, обећао да купи чак 20 одсто својих РЗМ увоза из Индије.
