Прочитај ми чланак

Мишковић опет у трци за куповину “Сава Центра”

0

Град Београд објавио је формални позив потенцијалним купцима да, уколико хоће да преузму чувени "Центар Сава", треба да до 21. августа доставе изјаве о заинтересованости и уплате депозит од 2,74 милиона евра. Почетна цена за куповину конгресног центра који је видео боље дане је 27,4 милиона евра, а нови власник биће у обавези да уложи још најмање 50 милиона евра у његову обнову. Из компаније "Делта" потврђују за Нова.рс да су и даље заинтересовани за овај симбол Београда.

За разлику од продаје дела пословног простора “Београђанке”, које је било организовано као јавно надметање, новог власника “Сава Центра” град Београд покушаће да пронађе прикупљањем писмених понуда – које ће, како је наведено у позиву, бити јавно отворене.

YouTube

Ово је први пут да град покушава да прода “Центар Сава” – претходна два пута када је нуђен на тржишту, идеја је била да се направи јавно – приватно партнерство, односно да приватни капитал “припомогне” Београду око улагања у здање које је видно оронуло и захтева обимну реконструкцију.

И док је 2017. године процена тадашњег градоначелника Синише Малог била да приватни партнер треба да уложи најмање 20 милиона евра, почетком 2019. градске власти рачунале су да би приватни партнер требало да уложи између 25 и 30 милиона евра у тај конгресни центар.

Између те две процене, пропали су директни преговори са “Делта Холдингом”, једином компанијом која је јавно изражавала заинтересованост за “Центар Сава”.

Данас, од будућег власника се, осим најмање 27,4 милиона евра на име цене, тражи још 50 милиона евра улагања.

“Делта Холдинг”, ипак, не одустаје и заинтересован је, како нам је рекла менаџер комуникација у тој компанији Тања Васојевић, за куповину и обнову здања које, како наглашава има несумњив пословни, али и историјски значај.

Историјска или бизнис вредност

Интересантно је да се у јавности није развила шира расправа о томе треба ли уопште продавати објекте попут “Центра Сава” или делова “Београђанке”, па су тренутно активисти и политичари гласнији од бизнис заједнице, када је реч о овој теми.

“Узрок проблема је недомаћинско управљање и године занемаривања улагања у и инвестирања у репрезентативне објекте попут Београђанке и Сава Центра, и у њихово одржавање.

Оно што ми сада можемо да видимо је последица посматрања ових објеката као партијског плена који служи за извлачење јавних ресурса и њихово пребацивање у приватне џепове”, каже за Нова.рс активиста Иницијативе “Не давимо Београд” Добрица Веселиновић, који је хтео лично да прати лицитацију за пословни простор у “Београђанки”.

После низа перипетија, успео је да уђе на “јавно” надметање само да би видео да није дошао нико, укључујући и чланове комисије чији је задатак био да констатују да нема заинтересованих купаца.

Када је реч о “Центру Сава”, подсећа да је Градски завод за вештачење вредност тога објекта проценио на 106 милиона евра, да би почетна цена сада била одређена на 27,4 милиона евра.

“Став ‘Не давимо Београд’ је да објекте попут ‘Центра Сава’ или ‘Београђанке’ не треба продавати, јер њихова вредност није само тржишна, већ и симболичка. У њему је настао Покрет несврстаних, одржани су бројни концерти, скупови који су оплеменили људе. Сматрамо да треба понудити другачији начин управљања и отворити могућност да се у таквим објектима дешавају различити јавни програми”, каже Веселиновић.

Продаја не мора да значи брисање историје

У позиву за прикупљање понуда за “Центар Сава” назначено је да је објекат под “претходном заштитом” као културно добро, што, према тумачењу Града, значи да не сме да промени намену, односно да мора да остане објекат за конгресни туризам, а да прометна и непокретна уметничка дела која се налазе у објекту нису на продају.

У “Делта Холдингу”, такође, кажу да је комбинација историјске и “бизнис” вредности управо оно због чега су и заинтересовани за “Центар Сава”.

“Овај препознатљиви конгресни центар, усудићу се да кажем – у целој Европи, у потпуности се уклапа у наш бизнис модел. Сава Центар има идеалну локацију – у близини аутопута и аеродрома, великих градских саобраћајница, а поред је наше Цроwне Плаза-е, у близини места где градимо нашу нову пословну зграду – ‘Делта Хоусе’, а подсетићу вас, у близини је места где желимо да изградимо још један велики хотел”, каже Тања Васојевић из “Делта Холдинга”.

Када је реч о “историјско – сентименталном” аспекту, Васојевић наглашава да и у бизнис одлукама има места за то.

“Било би нам веома драго да имамо прилику да сачувамо један овако значајан културно-историјски објекат, који је кроз одређене деценије имао велику улогу али и посећеност, што је резултирало традицијом коју бисмо да сачувамо од заборава али и обновимо за 21. век”, каже Васојевић за Нова.рс