Прочитај ми чланак

Колико нас је коштала Вучићева „борба против корупције“: Милиони су у питању

0

Председник Србије Александар Вучић на власт је дошао на таласу обећања “нулте толеранције према корупцији”. Најавио је решавање 24 спорне приватизације и да неће бити заштићених, затим је уследило хапшење власника Делте Мирослава Мишковића и то би отприлике било то. Кад се 10 година касније подвуче црта, Србија Мишковићу треба да плати одштету од 30 милиона евра, а само се може нагађати колика је штета од афера Крушик, куповине стана министра Александра Вулина или она 24 која је министар Синиша Мали пазарио у Бугарској, од пројеката Београд на води, Ер Србија, Фијат, Железара, РТБ Бор, Галеника или од продаје државног пољопривредног земљишта у Војводини….

Колико ће нас на послетку коштати Вучићева борба против корупције, према оцени саговорника, може бити предмет једне дугачке истраге. У овом тренутку немогуће је проценити укупну штету свих малверзација у које су били уплетени људи из Српске напредне странке, али се они посве сигурно мере у милионима евра.

Те 2012. године, уочи формирања Владе Ивице Дачића, министар одбране Александар Вучић је рекао:

“Када је о корупцији реч, неће бити заштићених, или неће бити Владе Србије. Ово је важна порука коју морају да разумеју и наши чланови, али и наши коалициони партнери. Не будите изненађени кад неко за месец-два од наших људи буде процесуиран. На нашим примерима ћемо да покажемо да се са државом нећемо играти и да смо сви једнаки, а не да неки имају политичку заштиту зато што припадају нашој или било којој владајућој странци“.

То је било у јулу, у децембру је ухапшен Мирослав Мишковић. Судило се за утају пореза преко фирме “Мера Инвестмент Фунд Лимитед”, која се водила на Марка Мишковића. Власнику „Делте“ се на терет стављало да је подстицао свог сина Марка да преко ове компаније обавља противзаконите радње.

Крајем фебруара 2022. Апелациони суд у Београду је Мишковића и његовог сина правоснажно ослободио кривице, док је одлуком Арбитражног суда у Вашингтону Србији наложено да исплати Мишковићевој фирми 30 милиона евра. На ову одлуку поднета је жалба и чека се епилог.

У сваком случају, ово је први велики “резултат” Вучићеве борбе против корупције.

Крушик, станови, Београд на води…

Током 10 година у међувремену, дешавало се свашта што се може довести у везу са корупцијом у самом врху државе. Од обећаног решавања 24 спорне приватизације – ништа.

Међу највећим корупцијским аферама ове власти било је откриће да министар Синиша Мали има 24 стана у згради у Бугарској. Затим се под велики знак питања стављала и куповина стана министра Александра Вулина, који је некретнину у вредности од готово 250.000 евра, наводно купио тако што је позајмио новац од супругине тетке из Канаде. И то тако што је, како је сам Вулин објаснио, новац у готовини у више наврата унео у Србију.

Министри за ово нису одговарали, као ни други чланови СНС којима су се на терет стављале сличне малверзације.

Нико није одговарао за послове са „Крушиком“ и умешаност покојног оца министра Небојше Стефановића и фирме ГИМ у трговину оружјем, у којој је „Крушик“ оштећен за десетине милиона долара. Нико се није бавио ни сукобом интереса у којем се нашла премијерка Ана Брнабић, када је откривено да је у пословима са државом фирма Асеко у којој је тада њен брат Игор био на месту директора зарадила неколико десетина милиона евра. И фирма брата министарке Дарије Кисић Тепавчевић, Бојана Кисића, склопила је више милионских послова са државом.

Не знамо ни шта се крије иза пројекта Београд на води, Ер Србија, али ни бројних међудржавних уговора које Србија склапа са Кином, Русијом, Турском… Ти послови покривени су велом тајне, а склапају се без тендера, конкуренције и надзора.

Опробан рецепт за гласове

Говорећи о борби ове власти против корупције извршни директор Транспарентности Србија Немања Ненадић за лист Нова каже да је Вучићево обећање из 2012. и 2014. очигледно било пун погодак са становишта освајања подршке бирача.

“То је у ствари опробан рецепт који је користио ДОС 2000, а на сличан начин и странке које су опозиција Вучићу истичу корупцијске афере садашњег режима. Проблем је што та обећања махом остају неиспуњена. Разлог за то је што су за успех борбе против корупције неопходне независне институције, којима политичари треба да помогну. А”, каже Ненадић и додаје да када политичари обећавају кривичне истраге то тешко да може изаћи на добро.

“Било да се обећања испуне или не. Наиме, тада сваки оптужени има пуно основа да тврди да се против њега води политички монтирани процес. А не независна истрага. Неславно окончани случај Мишковић је добар показатељ за то. Да ствар буде гора, против њега није ни вођен поступак због корупције, и поред јавно изнетих оптужби да је имао на платном списку неколико министара, а оптужбе су се на крају односиле само на пореска кривична дела”.

Коруптивне афере власти не долазе до суда

Професорка Правног факултета Весна Ракић Водинелић каже да се од доласка Александра Вучића и СНС на власт проблем са корупцијом само продубио.

“Ми у тој борби нисмо одмакли ни педаљ. Агенција за борбу против корупције је пре доласка Вучића на власт боље радила, њом су руководили стручни људи, а сад је на челу овог тела човек који је два месеца пре постављања на ову функцију био члан СНС. Све коруптивне афере ове власти никада нису доле до суда, а на челу Републичког јавног тужилаштва је жена која је слушала сваку власт. Вучић сматра да је он надлежан да води борбу против корупције, а практично онемогућава рад институција којима је то посао”, каже Водинелић и додаје:

“Ја не верујем у његове добре намере, јер висока корупција у врху власти остаје непроцесуирана. Немогуће је утврдити штету од Вучићеве борбе против корупције, али воде се многи спорови и арбитраже који се могу завршити попут случаја Мишковић. Да би дошли до коначне цифре, потребно је спровести једну дугачку и обимну истрагу”.