Прочитај ми чланак

Црна Гора у раљама кредита и камата

0

crnagora-nato

ПОДГОРИЦА – Црна Гора је постала заробљеник дугова. То је „признала“ и извршна власт, саопштавајући да је последњег дана прошле године јавни дуг износио нешто више од две милијарде евра, а са новим зајмовима, који су потом уследили, достигао је алармантних 65 одсто БДП.

Влада је у међувремену имала два нова задужења за емитовање обвезница од пола милијарде евра, што је помогло да се врати 400 милиона ранијег дуга и узимања првог дела кредита за ауто-пут од 88,6 милиона евра.

У саопштењу из кабинета премијера Мила Ђукановића наводи се да је председник Владе позвао све чланове извршне власти на поштовање планираних расхода и указао на неопходност довођења у склад трошкова и прихода до краја године. Ђукановићев кабинет је још раније саопштио да ће покушати да спречи даљи раст јавног дуга, тако што ће предложити „закон о експропријацији, који би био за вађење“ и подразумевао да држава може одузети било коме приватну имовину (уз накнаду), ако процени да ће то довести до његовог смањења.

Тако би грађани могли без личне имовине остати за кратко време и то против своје воље. – У последњих седам година јавни дуг Црне Горе енормно је увећан, док је у међувремену држава огроман део своје имовине распродала и опет није успела да санира јавне финансије. Сада покушава да од грађана узима њихову личну имовину. То је бесмислица, јер се на тај начин неће моћи решити проблем. Одговорност морају сносити сви они из врха режима, који су довели земљу у стање без излаза – каже за „Новости“ Милутин Ђукановић (ДФ), члан Одобра за економију, финансије и буџет.

ЕВРООБВЕЗНИЦЕ

Државни дуг Црне Горе на крају првог квартала прошле године износио је 2,02 милијарде евра, показују подаци Министарства финансија. Од тога се на унутрашњи дуг односило 438,25 милиона или 12,46 одсто БДП, а на спољни 1,58 милијарди евра. Црна Гора је, када је реч о спољном дугу, на крају јуна највише дуговала по основу емисије еврообвезница – 656,16 милиона евра. Дуг Међународној банци за обнову и развој (ИБРД) тада је износио 230,75 милиона, Креди Свису 212 милиона…

 

Večernje Novosti