Прочитај ми чланак
Као што знамо сви ми који стварно живимо у Србији (и Београду), позајмицу својим запосленима исплатиле су око Нове године бар неколике државне фирме и институције, тако да позајмица није измишљотина запослених у ЕПС-у.
Јавно предузеће Поште Србије медијима се похвалило колективним уговором које је потписало са синдикатима, а у коме члан 94 гласи: „Запосленом се може одобрити зајам за набавку огрева, зимнице, уџбеника и за друге намене на предлог репрезентативних синдиката.
Одлуку о одобравању зајма доноси директор предузећа у складу са расположивим средствима. Враћање зајма врши се у једнаким месечним ратама, обуставом месечне зараде од зараде запослених“. Овај члан Колективног уговора потписаног између ПТТ и синдиката цитиран је на основу одговора које је Данасу брзо и ефикасно упутило Министарство финансија на питање: које су све државне фирме и институције и независне институције исплатиле својим запосленима позајмицу која је као институт изазвала интерес јавности на граници гнева.
То су, према сазнањима Данаса, учиниле бар три фирме или институције, а на неким интернет порталима су се сами пријавили запослени на Железницама Србије, али са информацијом да су позајмицу добили од свога синдиката, на основу уговора који је синдикат направио са банком, и да је враћају са каматом.
Министарство финансија каже у одговору Данасу да се „посебним колективним уговором између синдиката и послодавца утврђује да ли је предвиђена могућност исплате зајма запосленима“ и као пример наводи Колективни уговор Пошта Србије.
Дакле, за позајмице су надлежни колективни уговори између послодавца и синдиката.
Министарство напомиње да на питање Данаса, ко је све исплатио позајмицу, не може да одговори јер би, кад су у питању државне фирме и установе, било „потребно прегледати све те колективне уговоре, у свим тим институцијама и предузећима“, а што се тиче независних институција, на пример Народне банке Србије, такав би интерес излазио из оквира надлежности Министарства финансија.
Ипак, Министарство финансија скреће пажњу и на члан 16 Закона о буџету за 2014. годину, којим је свим директним и индиректним корисницима републичког или локалних буџета практично наложено да „у буџетској 2014. години неће вршити обрачун и исплату божићних, годишњих и других врста награда и бонуса предвиђених посебним и појединачним колективном уговорима… осим јубиларних награда за запослене који су то право стекли у 2014. години“. Позајмице се овде изричито не помињу.
Али „посебни додаци на плате утврђени актом надлежног органа, а намењени материјалном побољшању положаја запослених у појединим државним органима исплаћиваће се до дана почетка примене прописа којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада у јавном сектору, а најкасније за месец јун 2014. године“.
Врло брзо на питање Данаса одговорило је и Министарство здравља баш оног дана, како се наводи, када су министарка здравља Славица Ђукић Дејановић и министар финансија Лазар Крстић са репрезентативним синдикатима здравствених радника договорили да се важење постојећег Посебног колективног уговора продужи до краја ове године. У опширном одговору се цитира шта све обухвата Посебни колективни уговор и на крају подвлачи: „Као што се из претходног види, овим нису обухваћене позајмице“.
Дакле, позајмице нису забрањене уколико је синдикат довољно јак да их са послодавцем испреговара и послодавац у могућности да их исплати. Толико јаки су, изгледа, само синдикати у јавном сектору. У разговору за Данас један владин функционер каже да је ту „синдикално организовање толико заступљено да се поставља питање да ли одговара замишљеној сврси“, а мало ко се пита зашто у приватном сектору тог организовања нема ни у складу са сврхом ни испод ње.
Позајмице Политици, Србијаводама, Железари…
У одговору листу Данас Министарство финансија се осврће и на краткорочне позајмице које Влада Србије одобрава појединим фирмама. Наводи се да су прошле године те позајмице добили Политика (150 милиона), Тигар Пирот (200 милиона), Србијаводе (120 милиона), Симпро Врање (1,5 милијарди) и Радио-телевизија Србије (2,49 милијарди динара). Политика (55 милиона) и РТС (125 милиона) позајмице су добили и 2012. године, а исте године је краткорочну позајмицу добила и Железара Смедерево (2,75 милијарди).
(Данас)
