Прочитај ми чланак
Рат између Гаспрома и европских комесара улази у нову фазу, овај пут је на удару ЕУ.
Упркос томе што из Европске комисије стижу учестале критике на рачун Гаспрома у погледу начина на који то предузеће формира цену гаса за европске потрошаче, руски енергетски гигант је у пракси демонстрирао извесну дозу солидарности управо према европским потрошачима, тако што је извршио ретроактивне корекције цене гаса.
Наиме, у првом кварталу 2012. године Гаспром је кључним европским купцима гаса вратио 2,43 милијарде долара по основу ублажавања цена прецизираних у дугорочним гасним споразумима. Овим потезом менаџмент Гаспрома је на најбољи могући начин демантовао да се не влада принципом „узми или остави“ који се све чешће приписује тој руској компанији од стране званичника из ЕУ.
Неколико месеци касније заменик председника управе Гаспрома Александар Медведев рекао је да ће нове исплате бити „битно ниже“ од оних из првог кватала ове године и да ће износити око милијарду евра (+/10%), а да ће највећи део средстава бити намењен немачкој фирми ЕОН (1) А колики је заправо ефекат овакве одлуке менаџмента Гаспрома говори процена да се попуст односи на 23,5% укупне количине гаса коју та компанија испоручује ЕУ, што свакако није занемарљива цифра.
Према речима Медведева цене гаса су снижене за 20% за следеће компаније: немачки „Вингас“, аустријски „Еконгас“, француски „ГДФ Суез“, словачки СПП и италијански „Синердјије Италијане“.(2) Примера ради, италијански ENI је такође ретроактивно добијао потпусте од Гаспрома, и то два пута од почетка кризе у тој држави, а укупна вредност олакшица за ту компанију до сада је износила 1,3 милијарде долара.(3)
Међутим, без обзира на ове олакшице стиче се утисак да енергетске компаније из ЕУ не могу да пронађу заједнички језик са менаџментом Гаспрома, како на краткорочном, тако ни на дугорочном плану, када је у питању снабедевање ЕУ природним гасом из РФ. „Европска комисија ће морати директно да преговара са владом Русије око питања начина на који Гаспром одређује цене природног гаса својим купцима у Европи“, поручио је с разлогом Александар Медведев, који је уједно и председник Гаспром Експорта, и додао: „Ако Брисел жели да одређује цене гаса административним путем, онда нека то отворено каже и објасни како се у исто време залаже за либерализацију тржишта”.(4)
Дакле, овом примеру у случају притисака на Гаспром да снизи цене гаса званичници и институције ЕУ заправо показују како би то из њихове перцепције требало да функционише „тржишна економија“.
Случај треба посматрати објективно:
1) Гаспром је одлучио да европским потрошачима ретроактивно умањи обавезе и извршити повраћај 2,43 милијарде долара;
2) Гаспром је обелоданио да је у првих шест месеци 2012. године имао пад нето добити за 34%. Шта ово показује? Да се Гаспром понаша као фер „играч“ према ЕУ и кад губи, али и да је спреман да се солидарише са потрошачима ЕУ на уштрб своје добити. Да ли су 2,43 милијарде евра „ситница“? Да ли је Гаспром овај новац могао да наплати од ЕУ и усмери у инвестиције?
Стиче се утисак да челницима ЕУ није у интересу отварање фер дијалога, утврђивање нових/транспарентних формула за израчунавање цене гаса и договарање дугорочних споразума са Гаспромом. Прикривени „дипломатски“ потези које све чешће „испод стола“ повлаче високи званичници ЕУ имају за циљ директну саботажу Гаспрома на европском тржишту и то више није никаква тајна. Активно учешће ЕУ у саботажи „Јужног тока“ већ дуже време је присутно у Мађарској, Хрватској, Бугарској, али и у Србији.
Како ствари стоје Хрватска је дефинитивно искључена из „Јужног тока“, а када је реч о Бугарској ту је ситуација прилично „загрејана“. Јавна је тајна да САД и ЕУ координисано инструишу државни врх Бугарске, који потом на различите начине уцењује Кремљ, а све због чињенице да би управо та држава требало да буде незаобилазно чворишта „Јужног тока“. Београдска штампа је недавно писала да ће америчка државне секретарка Хилари Клинтон пред председника Србије Томислава Николића поставити услов да се „обезбеди алтернатива руском гасоводу“.(5)
Руски пословни дневник „Комересант“ је у октобру 2011. године објавио податак да је ЕУ одбила да руско-италијанском магистралном гасоводу додели специјални правни статус, односно својеврсну заштиту од „трећих лица“. Према писању тог листа Гаспрому је био неопходан специјални правни статус да би над гасоводом избегао примену прописа „Трећег енергентског пакета ЕУ“. Уједно такаво право су добили „Трансјадрански гасовод“ и „Набуко“, али не и Гаспром који реализује гасовод „Јужни ток“.
„Уколико Европа не ратификује специјални правни статус магистралног гасовода, Русија ће диверсификовати испоруке земног гаса, тако што ће одређену количину усмерити у азијско-пацифичку регију“, рекао је за агенцију РИА Новости заменик руског мнистра за енергетику Анатолиј Јановски.(6) У том контексту, на састанку који је имао са званичницима Владе РФ и Гаспрома, Европски комесар за енергетику Гинтер Етингер је рекао да „Јужни ток није главни приоритет ЕУ, већ гасовод „Набуко“ који ће омогућити ЕУ директан приступ резервама гаса у каспијском региону“.(7)
Руски дневник „Ведомости“ је у јуну 2011. године објавио вест да је Европска комисија спречила Гаспром у намери да купи 50% једне од највећих берзи гаса у Европи и то аустријско гасно чвориште ЦЕГХ (једна од кључних берза за трговину гасом у ЕУ), да руски гигант не би заузео кључну позицију на европском гасном тржишту. (8)
Наводно је ЕК сматрала да таква трансакција не би била у складу са прописима „Трећег енергеткског пакета“, који произвођачима гаса забрањује берзанско трговање енергентима. Према писању „Ведомостиа“ Гаспрому су постављени неприхватљиви услови, како би се се спречила реализација куповине берзе, а самим тим и утицај Гаспрома у државама ЕУ. А шта је заправо суштина?
Да се онемогући координирање берзанских трансакција са конкретним испоручиоцима гаса, што би Гаспром као сувласник берзе и складишта гаса ЦЕГХ могао да користи. Дакле, у јавности је видљив један специфичан и прилично непријатељки однос ЕУ према Гаспрому, док та иста ЕУ истовремено очекује да Гаспром „субвенционише“ европске потрошаче гаса.
Намера ЕУ да „сузбије“ експанзију Гаспрома заправо је јача од објективне потребе да се постигне одржив договор о модалитетима и ценама испоруке природног гаса за европски континент. Због тога се стиче утисак да је тзв. „Трећи енергетски пакет“ прописа који је у јулу 2009. године усвојен у ЕП и Савету ЕУ „скројен“ тако да практично има за циљ слабљење досадашњих делатности Гаспрома на тлу ЕУ. Ови прописи забрањују да иста компанија истовремено врши експлоатацију, пререду и испоруку гаса и електричне енергије, а што за циљ треба да има сузбијање монопола, односно јачање „слободног“ тржишта.
Гаспром узвраћа ударац
Упркос напорима ЕУ да се обрачуна са Гаспромом изгледа да ни у тој компанији не седе скрштених руку, чекајући последице сплетки бриселских мешетара. Наиме, када је у септембру 2012. године саопштено да је ЕУ покренула антимонополску истрагу против Гаспрома, новинска агенција „Интерфакс“ је објавила занимљиву информацију, која заправо показује да Гаспром ништа не препушта случају и да тај концерн увек има „план Б“. Према писању „Интерфакса“ Гаспром има у плану да подели своју „европску имовину“, како би испунио захтеве „Трећег енергеткског пакета“ и практично избегао наметнуте „антимонополске“ услове ЕУ.
Наводно, Гаспром ће извршити поделу имовине/делатности на два ентитета/подружнице и то један који ће продавати гас потрошачима (GMT Holding) из ЕУ и други који ће преносити и складиштити гас (Gazprom Storage & Transport), а обе подружнице биле би регистроване у Швајцарској.(9)
Други стратешки потез са Истока који „боде очи“ европској јавност јесте понуда коју је Русија дала Украјини, односно понуда попуста у цени гаса, под условом да се та држава прикључи Царинској унији који предводе Русија, Белорусија и Казахстан. У том случају Украјина би плаћала гас по цени од 160 долара, док просечна цена гаса коју та држава плаћа у 2012. години износи 440 долара за 1.000 кубних метара.(10) Ако се има у виду улога Украјине у погледу транизита гаса који се допрема у земље ЕУ, онда нема дилеме да понуда Русије има геостратешку димензију која досеже до Брисела.
Потешкоће у погледу пада извоза/потрошње гаса, пад прихода Гаспрома у првој половини 2012. године, оптужбе за монопол које стижу из Брисела, економска криза држава које снабдева природним гасом и захтеви за корекцију цена – нису омели руског гиганта на инвестиционом плану.
Почетком новембра Гаспром је објавио корекцију инвестиционог програма за 2012. годину који је за 198 милијарди рубаља већи од првобитно планираног тако да износи 974,6 милијарди рубаља, односно око пет милијарди евра. Највећи део средстава ће бити уложен у нове цевоводе, односно трошкови њихове изградње ће бити 888,69 милијарди рубаља.(11)
Препорука председника РФ Владимира Путина је да Гаспром изради нову извозну стратегију „оријентисану као потрошачима на истоку“, а према речима директора Гаспрома Алексеја Милера до 2017. године концерн треба да уложи 770 милијарди рубаља за изградњу гасовода од Источног Сибира до Владивостока.
Само у развој сировинског басена тог гасовода (Чајандинско поље у Јакутији) планирано је улагање 430 милијарди рубаља. План Гаспрома је да се градња „Јужног тока“ оконча до децембра 2015. године, а вредност ове инвестиције је процењена на 24 милијарде евра, од чега 1,7 милијарди евра износи вредност трасе која пролази кроз Србију. Другим речима: Гаспром нема проблем са „европском зимом“.
Напомене:
1 http://www.balkanmagazin.net/nafta-i-gas/cid177-46661/gasprom-retroaktivno-koriguje-cenu-gasa-eu
2 http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=01&dd=19&nav_id=575207
3 http://www.b92.net/mobilni/biz/651814
4 http://www.wpcserbia.rs/Вести.aspx?VestID=94
5 http://www.balkanmagazin.net/danasnje-novine/cid167-49991/hilari-klinton-trazi-od-tomislava-nikolica-alternativu-za-ruski-gasovod
6 http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/eu-odbila-specijalni-status-juznom-toku/
7 http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/1941-etinger-juni-tok-nije-prioritet-eu-
8 http://www.vaseljenska.com/svet/eu-sprecava-dominaciju-rusije-na-trzistu-gasa/
9 http://www.euractiv.com/energy/gazprom-unbundles-escape-eu-clai-news-514954
10 http://www.blic.rs/Vesti/Svet/346938/Rusija-nudi-Ukrajini-jeftin-gas-za-ulazak-u-Carinsku-uniju
11 http://www.tanjug.rs/novosti/65297/gasprom-investicioni-program-od-pet-milijardi-evra.htm
