Pročitaj mi članakKada građani imaju problem zovu policiju, policija kada ima problem, zovu Specijalnu antiterorističku jedinicu (SAJ), grupu elitnih specijalaca u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) čiji je dugogodišnji komandant Spasoje Vulević oteran u penziju krajem prošle nedelje.
Тако је САЈ поново дошао у жижу јавности, не због неке своје спектакуларне акције, већ због утицаја политике које не би требало да уопште буде у полицији а поготово не на САЈ. Спор је настао када је председник Александар Вучић преко министра полиције Ивице Дачића и директора полиције Драгана Васиљевића затражио да САЈ изађе на улице и учествује у полицијским акцијама против студената и грађана које се често завршавају сузавцем, премлаћивањем и хапшењем.
Притисак је кулминирао у петак, 5. септембра, када је Вулевићу усмено саопштено да више није подобан за место команданта САЈ. Понуђено му је да буде саветник министра, што је он одбио. У понедељак је завршио документацију и отишао у пензију.
Та јединица има традицију а настала је у време старе Југославије, када су и тадашња милиција и ЈНА гледале да иду у корак са светом, па је српска милиција формирала и своју специјалну јединицу 1978. године. Назив је био у духу социјализма, Јединица милиције за специјална дејства, а први командант био је Милош Бујеновић.
Распад Југославије донео је и многе промене у МУП, које је Слободан Милошевић узео под своје. Милиција је променила име у полиција, а специјалци добијају 1994. име које и данас носе, Специјална антитерористичка јединица. Добијају и сталну базу у Батајници, „13. мај“. Током 1991. учествују у ратним сукобима у Хрватској, у околини Вуковара, под командом Радована Стојичића Баџе. Kасније је Стојичић, човек од поверења Слободана Милошевића, догурао до начелника полиције, али је убијен у ресторану „Мама миа“ у Београду, 11. априла 1997. године.
САЈ у то време није ратовао, али су његови припадници, обучени у цивилна одела, нападали и тукли демонстранте по Теразијама у Београду, током протеста 1996/97. године. Тада је та јединица злоупотребљена у политичке сврхе.
Уследило је критично време сукоба на Kосову и Метохији и интервенције НАТО, када је САЈ био ангажован. Тада је јединица претрпела и највеће губитке, погинуло је 17 њених припадника. Занимљиво је да нико од припадника САЈ, колико је познато, није оптужен ни осуђен за ратне злочине на Kосову и Метихији. На суђењима некима који јесу починили злочине над албанским цивилима, чуло се да су припадници САЈ то спречавали, па тако нису дозволили припадницима паравојне формације „Шкорпиони“ да буду у њиховом резервном саставу.
У то време се Милошевић ослањао на једну другу специјалну јединицу, у оквиру тадашњег Ресора државне безбедности, злогласну Јединицу за специјалне операције (ЈСО). Између две групе специјалаца владао је ривалитет, као и између полиције и службе а припадници САЈ-а су увек себе доживљавали као полицајце који поштују закон, док за „црвене беретке“ то није важило.
Током промена од 5. октобра САЈ није имао неку велику улогу, макар не видљиву, за разлику од ЈСО који су се провозали центром Београда и онда се „придружили“ демонстрантима када је већ било јасно да је Слободан Милошевић отишао у историју. Јединица учествује и у сукобима на југу Србије, у општинама Прешево, Бујановац и Медцвеђа, где су се побунили локални Албанци и основали такозвану Ослободилачку војску Прешева, Бујановца и Медвеђе. На крају су побуњени Албанци пацификовани, након што је деблокирано место Ораовица.
Kобре Фото:Антонио Ахел/АТАИмагес
Следећи велики испит за САЈ је убиство премијера Зорана Ђинђића 2003. године. За осумњиченима за убиство премијера расписана је потерница, полиција је добила информације да се двојица вођа земунског клана Душан Спасојевић Дућа и Миле Луковић Kум налазе у кући у београдском приградском насељу Мељак. Спасојевић и Луковић убијени су јер су одбили да се предају и пружили су отпор, док је трећа особа која је била са њима, Дејан Миленковић Багзи, успео да побегне.
Ликвидација Спасојевића и Луковића је била тема коју су некадашњи радикали а потом напредњаци често и радо потезали у дискредитацији тадашњих власти а то је био заправо последњи догађај у коме је учествовали припадници САЈ а који је изазвао контроверзе у јавности. Додуше, лидер радикала Војислав Шешељ, који је блиско сарађивао са убијеним Спасојевићем, често је мењао причу ко му је убио пријатеље, тако да није јасно при којој верзији је остао.
Припадници САЈ од тада ретко интервенишу и то готово искључиво у ситуацијама када су у питању ризична хапшења или талачке ситуације. Једна од типичних акција САЈ догодила се 17. децембра 2017. године у селу Баре код Пожаревца. Тада је Добривоје Живковић (69) аутоматском пушком запретио сину и снаји и истерао их из куће. Позвана је полиција, али је Добривоје на њих отворио ватру, убивши при томе једног полицајца, а потом се забарикадирао у кућу.
Позван је САЈ, а након преговора који су пропали, специјалци су упали у кућу и ликвидирали човека који није хтео да се преда. У питању је била тешка акција, јер специјалци нису знали тачан распоред куће, а морали су да изађу на крај са човеком наоружаним аутоматским оружјем који је већ пре тога убио полицајца и није имао намеру да се преда. Нико од припадника САЈ том приликом није повређен.
Ипак, током протеста испред Скупштине 2020. године када су избили велики нереди због намере Александра Вучића да током епидемије короне уведе неограничен полицијски час, ангажовани су и припаданици САЈ. То је било њихово последње ангажовање на улици против демонстраната.
Под командом Спасоја Вулевића, САЈ је успео да очува свој углед. Kако је Нова.рс писала, у питању је професионалац, који је успео да се сачува и остане неокаљан и у време када је та јединица злоупотребљавана.
Његово наслеђе било је тешко и пуно скандала, али од промена 2000. па надаље, радио је на обнови имиџа и професионализму, иако треба додати да су сајовци увек себе и доживљавали као полицајце, додуше елитне, што и јесу. Вулевић је из те јединице и она му је битна што се и види према односу који има према својим потчињенима, нарочито у последњих десетак месеци, када их је заштитио од свих злоупотреба и слања на улицу да раде оно што њихове колеге раде а за рачун владајућег режима а често против Закона о полицији, па и Устава и других закона.
Шта су дужности?
Специјална антитерористичка јединица је намењена за извршавање следећих високо ризичних задатака, у складу са законским прописима и овлашћењима: планирање и извршавање најсложенијих безбедносних задатака у борби против тероризма, интервенције у случају талачких ситуација, интервенције у случају отмице ваздухоплова и других кризних ситуација у ваздухопловима, интервенције у случајевима барикадирања и пружања отпора ватреним оружјем, лишавање слободе чланова организованих криминалних група у сарадњи са другим организационим јединицама МУП-а, обезбеђење личности и објеката који су према процени надлежних државних органа безбедносно угрожени.
Мото јединице представљају речи војводе Живојина Мишића: „Kо сме, тај може, ко не зна за страх, тај иде напред“, наводи се на сајту МУП.
