Прочитај ми чланакКада им ти људи требају они их финансирају, они су њихови и тако даље. Када им постану баласт они се ограђују и нападају их. То нам одражава реалност данашње политике која је у значајној мери лишена етике, принципа и вредносних начела.
Фото: Експрес
Када им ти људи требају они их финансирају, они су њихови и тако даље. Када им постану баласт они се ограђују и нападају их. То нам одражава реалност данашње политике која је у значајној мери лишена етике, принципа и вредносних начела.
Доскорашњи поглавар Исламске заједнице у Србији а однедавно политичар, посланик и председник скупштинског одбора за образовање Муамер Зукорлић одаје утисак човека који не само да верује у оно што говори, већ и да је чврсто решен да то што говори покуша и да оствари.
Нажалост Нови Пазар је опет тема ових дана, имамо једну лошу слику због свега што се дешавало на фудбалској утакмици у недељу.
– Темељ свега је култура насиља која је у ескалацији, која почиње бити општеприхваћена у многим сегментима друштва. Спортски терени су ту најизраженији простор насиља, имамо све учесталије породично насиље, посебно над женама и дјецом, имамо разне облике насиља инспирисане етничким или вјерским екстремизмом. И то би требало да буде примарна тема, док нажалост имамо углавном бављење овим питањима кроз дневнополитичке рефлексије. Зато сам ја прије неколико седмица представио јавности идеју формирања савета за пацифизацију друштва, тјела које је замишљено као координатор једног ширег друштвеног и политичког фронта против насиља.
Представио сам ту идеју премијеру Вучићу и начелно добио сагласност да је даље разрађујем. Моја замисао је да би то требало бити национално, државно тјело сачињено од представника парламента, представника свих друштвених фактора, од верских заједница, невладиних организација, истакнутих појединаца, важних институција, а која би прво сачинила стратегију а потом план и оперативни програм и кренула у акцију. У том контексту треба посматрати и овај догађај у Новом Пазару. Постоје и неке специфичности које се тичу самог Новог Пазара, моји сарадници и ја већ неколико година указујемо на то да је Фудбалски клуб “Нови Пазар” једно од стецишта криминала.
Опет нећу казати да је то само ФК “Нови Пазар”, али ја знам да овај клуб јесте, за то имам информације и доказе. Али имали сте ћутање тужилаштва, ћутање правосуђа јер су прије свега владајући политичари у том граду или директно или индиректно уплетени у те криминалне радње. Када су у питању новопазарски навијачи, они су по много чему исти или слични као и сви други. Ми знамо да је то свест која углавном долази са маргине. Да не говоримо о свим навијачима, али ако већ конкретно могу рећи о хулиганима, они су углавном социјално, психолошки и ментално са маргине и такође су идеалан потенцијал за манипулацију. И ми у Новом Пазару за те навијаче знамо јако добро, додуше постоје ту и они искрени, наивни који, ето, воле фудбал.
Ко у Новом Пазару манипулише њима?
– Увек манипулишу они који имају моћ и који имају интерес. Ми знамо да су ти хулигани ударна песница локалних политичара пред изборе, на изборима и тако даље. Тамо имају двије навијачке групе и оне су везане за два политичара, два древна санџачка политичара да тако кажем.
И Љајић и Угљанин су већ реаговали на догађаје о којима говоримо.
– Управо ту долази до изражаја та неетичност политичара, где када им ти људи требају они их финансирају, они су њихови и тако даље. Када им постану баласт они се ограђују и нападају их. То је још једна тамна страна односа и спреге људи који праве проблеме и политичара, односа који нам опет одражава реалност данашње политике која је у значајној мери лишена етике, принципа и вредносних начела.
Није то питање само везано за нас, то је хипокризија која је постала доминантна култура скоро у целој западној цивилизациј,и само што се то у стабилнијим и богатијим друштвима мање види. Тамо се то ради елегантније и префињеније. Тамо где је сиротиња, бједа и ратови, ондје је то сурово и веома упадљиво. С друге стране, још једна димензија, да тако кажем, хипокритичности политике јесте у томе да се у тим изјавама увек некако напада само онај други.
