Прочитај ми чланакАрхитекта Бојан Ковачевић јуче је у отвореном писму, које је упутио и челним људима Културно-просветне заједнице Београда, дао оставку на место жирија за доделу награда Златни Беочуг, и прекинуо сваку сарадњу са том установом.
Разлог је посебно признање, повеља коју је Заједница доделила заменику градоначелника Горану Весићу, са образложењем „трајног доприноса култури Београда“, а да за ту одлуку, по свему судећи, поједини чланови жирија, до саме доделе награда, нису ни чули.
Фото: Јутјуб
Како Ковачевић наводи за Данас, о додели признања Весићу, а поред њега и Заводу за заштиту споменика културе Београд, није било речи ни у званичном саопштењу КПЗ.
– У званичном саопштењу о добитницима Златног беочуга које су медији објавили крајем априла, када је одлука и донета, не спомиње се никаква повеља Весићу ни Заводу за заштиту споменика. За то сам први пут чуо када сам добио позивницу за доделу награда, на којој је наведено да је о додели повеља, на предлог жирија, одлучио Извршни одбор КПЗ, наводи Ковачевић и додаје да је додели награда ипак присуствовао, као једна од многих ранијих добитника Беочуга и као „човек с поштовањем према прегаоцима у пољу културе“.
„Награђивање понеко види као увек релативно, а чешће као релативизовано у томе да ли је неко већ довољно заслужио или је пак испред или иза неког другог у реду за награђивање, по мишљењу компетентних или оних који мисле да то довољно јесу. Никад, међутим, награде не добијају, и не треба да добијају, не смеју да добијају, они који су оличење супротности ономе што се награђује“, навео је Ковачевић у писму оставке.
„И поред најбоље воље никако не могу да се сетим да је била седница Жирија награде Златни беочуг, којој сам наводно присуствовао 16. марта 2020, у тренутку када је донет посебан предлог да Горан Весић добије Повељу за трајни допринос култури Београда. Поготово нисам имао баш никакву назнаку образложења за такву Повељу за господина Весића онако како је данас прочитано на додели награда и признања у Позоришту, са заслугама – да интерпретирам отприлике и збирно – за “улепшавање и развој“ Београда. Као и, нажалост, за његово обраћање захвалности. Навика једног немалог броја посленика у српској култури да желе бити близу извора буџетског новца, и тиме исцрпљују своју етику, позната ми је одавно али ми је макар исто толико и одбојна“, наставља Ковачевић.
Он додаје да сви чланови жирија, њих 18 покривају веома широк круг профила делатника у култури Београда.
„Имајући у виду чињеницу да сам био једини архитекта у Жирију, свако чак сасвим незлонамеран би логично помислио да сам лично сагласан са избором добитника, чак и да сам можда био “предводник“ у доношењу одлуке. Но, моје јавно деловање годинама уназад, па и широко јавно доступно коментарисање учинка Горана Весића у Београду и на Београду, јасно говори да је то било немогуће. Осим у случају злоупотребе, непосредне или посредне, свеједно, мог чланства у жирију и доношења одлуке и писања образложења мимо мог увида. Истом приликом посебно признање – Повељу добио је и Завод за заштиту споменика културе града Београда. Иако је његов рад годинама уназад јавности и стручњацима често веома споран, Повеља је вероватно у вези са 60-годишњицом рада Завода па се критеријуми дијахронијски мешају и противрече, односно чине суд, какав год био, недовољно изоштреним“, стоји у образложењу оставке.
Због наведеног, Ковачевић је појаснио да се више „не сматра ни у каквој вези са телима КПЗ Београда“.
„Моја претходна интенција да се дијалогом између у понечем супротстављених појединаца или група ствари можда побољшавају и решавају очигледно је у овом поводу злоупотребљена. И то Београђани треба да знају, не због мене него због истине“, закључио је Ковачевић у писму.
Коментар генералног секретара Културно-просветне заједнице Живорада Ајдачића на буру коју је у јавности изазвао Весићев избор, као и прекид сарадње архитекте Ковачевића са том организацијом, у најмању руку је интересантан.
Ајдачић је казао да га „боли брига“ за негативне реакције, да се „обрадовао што је Ковачевић поднео оставку“, као и да га зовемо због ствари које га „не занимају“, иако би требало, с обзиром на позицију коју у тој организацији држи годинама.
– Видим највише сте се забавили Весићем, а не Беочугом. И какве везе има Бојан Ковачевић са доделом повеље, он је члан жирија само за доделу Беочуга. Он не мора ни да чује за ту одлуку, има других 17 чланова жирија који су предложили да Весић добије Повељу, јер је за то предложена Скупштина града. И немој он да се прави важан. Жика се обрадовао што је он поднео оставку. А ја сам га и убацио у жири, а сви су ми казали „шта ће ти Бојан, он сваки дан напада власт“. Ја сам га узео у жири, а многи су били против, зна он због чега. А сад подноси оставку за нешто у чему није ни учествовао. Јел ви немате паметнија посла него се забављате Весићем? Он је врло шармантан. А дал је Данас објавио кад сам ја Нападао Весића због самосталних уметника у Београду, када је Град платио привреду, кафиће, ресторане, таксисте, а уметницима ништа? То је 800 људи који нису добили надокнаду по 30.000 месечно, наводи Ајдачић у телефонском разговору.
На питање како онда такав функционер, који према његовим речима мало брине о уметности, добије повељу за трајни допринос истој, Ајдачи одговара питањем.
„Можете ли ви да негирате шта је Град урадио у Београду? Толики тргови, улице, споменици, смањење ПДВ-а за табле на ћирилици“, пита Ајдачић и додаје да се “ не правимо паметни“, те да „иза ћошкова тражимо људе који не воле ни себе“.
И раније награда одлазила у погрешне руке
Није први пут да се угледни добитници Беочуга из света културе постиде те награде. Тако је 2015. године академски сликар Вељко Михајловић вратио награду коју је добио још 1999, јер се на списку лауреата нашао и Жељко Митровић, власник телевизије Пинк.
„С великом неверицом сам примио вест да је један од овогодишњих добитника „највишег годишњег признања за трајни допринос култури града Београда“ највећи промотер некултуре и кича, такозвани менаџер електронских медија“, навео је тада Михајловић у писму упућеном председнику и генералном секретару КПЗ Београда и жирију.
Синиша Ковачевић: Вратићу Беочуг
Писац и драматург Синиша Ковачевић објавио је прекјуче твит у коме најављује да ће вратити награду Златни беочуг, коју је понео ранијих година, јер не жели да стоји поред добитника попут Горана Весића.
„Добио и ја пре десетак година награду за трајни допринос култури. Ђорђе Марјановић и ја. Пуно срце. Златни беочуг. Сад морам да је вратим. Слаба сам ја карика да стојим уз Весару. Пући ћу. Мало мало, па се нечега одричем. Полако браћо напредна, немам ја још много тога за враћање“, навео је Ковачевић на свом Твитер налогу.
Упитан да прокоментарише то што угледни добитници Беочуга, попут Синише Ковачевића, одлучују да врате награду јер не желе да буду у друштву Горана Весића, Живорад Ајдачић је прокоментарисао у истом стилу. Уз саркастично „велика штета“, рекао је и да је „поносан када такви врате награду“.
– Синиша Ковачевић је добио награду на мој предлог јер он то заслужује, као уметнику му скидам капу, ал како се понаша, не заслужује ни да шета улицом. Уметници се хвале кад им одговара, кад им не одговара оговарају, као и новинари, сматра Ајдачић.
Весић: Ово је признање Београду
Горан Весић је на свом Фејсбук профилу објавио говор који је одржао поводом признања које му је уручено:
„Захвалан сам Културно-просветној заједници Београда за Повељу за трајни допринос развоју културе Београда. Ово је признање Београду. У време када сам део тима који води Београд обновљена су после десет година два музеја, Музеј савремене уметности и Народни музеј. Подигнути су споменици Бориславу Пекићу и Милутину Миланковићу, а донете су одлуке да споменике добију Јован Јовановић Змај, Меша Селимовић, Милош Црњански, Васко Попа, Михаило Пупин, деспот Стефан Лазаревић који није био само војник и државник већ и песник. Коначно уређујемо чувену „Француску 7″, дом Удружења књижевника Србије. Обновили смо Победника, споменик кнезу Михаилу и споменик Захвалности Француској, Мало степениште Јелисавете Начић, Велико степениште, Сахат кулу, Дамад Али Пашино турбе, чесму Мехмед паше Соколовића, Косанчићев венац, Обилићев венац, Топличин венац, Скадарлију…
Обновили смо 531 фасаду. Завршили пројекте за реконструкцију Ступице и Музеја града Београда који почињу наредне године. Заједно са Владом Србије почињемо наредне године изградњу градске галерије на Косанчићевом венцу. Сви традиционални београдски фестивали културе од ФЕСТ-а, БИТЕФ-а, Џез фестивала, БЕМУС-а до Сајма књига имају веће буџете него пре шест година. И на крају, Београд издваја око три одсто буџета за културу. Последњих шест година урађено је више у култури града него деценијама уназад. Хвала Културно-просветној заједници Београда која је то препознала.“
