Прочитај ми чланакИзостанци адвоката и болести оптужених најчешћи су разлог због којег се одлажу суђења, а судбина процеса искључиво је у рукама судије и суда.
© Sputnik/ Виталиј Белоусов
Адвокат Драгомир Мрдаљ каже да је најчешћи и најефикаснији начин одлагања болест оптуженог.
– Суд у случају болести окривљеног тражи да се донесе потврда од доктора. Међутим окривљени може да донесе и решење приватног лекара који ће увек да му да оправдање. Докле год он доноси оправдања од лекара суд ће одлагати суђење. Тек када суд посумња у исправност лекарских потврда судија ће одредити судског вештака да се утврди да ли је оптужени стварно болестан – каже Мрдаљ.
Он додаје и да је све у рукама судије који може да нареди привођење или чак, одреди притвор.
– Други значајан трик је да адвокат оптуженог одлаже суђење због путовања, спречености итд. Велики је проблем када се на оптуженичкој клупи налази неколико оптужених и сваки има свог адвоката. Тако се дешава да је једном један од њих спречен, други пут други, трећи пут трећи… Тада је све у рукама суда да одреди привођење оптуженог или већ предузме неке оштрије мере, као одређивање притвора, али судија својом проценом доноси одлуку да ли ће одредити овакве мере. Тако имате случајева где по годину дана због оваквих ствари не буде одржано ниједно рочиште – каже Мрдаљ.
Најпознатији „одлагачи“
Бранко Лазаревић, некадашњи отправник послова Амбасаде Србије у Грчкој избегавао је месецима суђење за достављање тајних података из истраге Дарку Шарићу, као и сведочење на суђењу Шарићу за трговину дрогом, а углавном се правдао пословним обаезама за недолазак на рочишта. Кад је престао да ради при српској амбасади у Атини ствари су се делимично промениле, па су и ови поступци почели да „теку“.
Певачица Јелена Карлеуша избегавала је сведочење у поступку против лидера покрета “СНП Наши” Ивану Ивановићу, иако је у њему и сама била оштећена. Након неколико неуспешних покушаја суда да идентификује певачицину, али и адресу неких других учесника поступка, суђење је одложено на неодређено време.
Водитељ Владимир Станојевић избегава суђење за насиље у породици, односно пребијање невенчане супруге Ане Марије Жујовић. Наиме, водитељ је отишао на усавршавање енглеског језика (?!) у САД, одакле је поручио да не намерава да се врати у Србију.
Глумац Горан Јевтић због болести је избегавао долазак на рочиште у постпуку који се против њега води због сумње да је обљубио малолетника у тоалету сомборског позоришта у јулу 2014. Потом је суђење одложио захтевом да се из поступка изузузму сви сомборски судови и тужилаштва, јер је сматрао да му они не могу судити објективно. Суд је одбацио овај захтев, па је суђење почело.
Станко Суботић Цане мајстор за одлагање
Суђење за шверц цигарета Станко Суботић Цане избегавао је пропуштањем рочишта, или недоласком његовог правног тима и осталих окривљених.
Окривљени и браниоци су као разлоге изостанка наводили нарушено здравље или непримање позива. Упркос томе што су сви знали да поступак неминовно клизи ка застаревању, судија је допустио спрдњу с правосуђем, која је резултирала фијаском и Цанетовом слободом.
Нису заштићени ни оштећени ни окривљени
Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права каже да ни оштећени у дугачким поступцима али ни окривљени, нису заштићени.
– Сведоци смо да се посебно у кривичним поступцима често користе механизми који одуговлаче суђење као што су промена састава већа или када суђења почињу изнова. Код многих суђења која су почела пре неколико година ми још увек немамо судски епилог – прича Антонијевић.
Ивана Рамић из Првог основног суда додаје да је сваки случај посебан и да су различити разлози због који се одлажу суђења.
– Судија мора да има разумевања за болест окривљеног или ако су нека од страна у поступку или њен бранилац на путу. Чест је случај да се у току суђења одрађује и вештачење, па се чекају налази вештака, и тај процес може да траје и неколико месеци. Такође имате случајеве када имате више окривљених и сваки од њих има свог браниоца, те свако од њих може да тражи одлагање. Још један разлог је да судија који има много предмета мора да уклопи суђење тако да обезбеди присуство свих странака пред судом, и то додатно компликује ствари и утиче на дужину суђења – наводи Рамић.
Механизми за убрзање процеса све успешнији
– Могуће је сада покренути поступак пред Вишим судом због повреде права на суђење у разумном року. То је поступак где би суд требало да донесе одлуку да се процес брже заврши. Други начин је да се поднесе жалба Уставном суду и пракса је ту показала да судови након што уставни суд уђе у разматрање жалбе, заиста убрзају поступак. Оштећени у нашем правосуђу нису добро заштићени, и док дођете до правде заиста може да прође много времена. Уколико нема пресуде наравно да су и окривљени оштећени посебно ако суд одуговлачи због прикупљања доказа. Крајњи механизам је слање жалбе Европском суду за људска права, мада се сад она доста ређе користи управо због постојања наших механизама – каже Милан Антонијевић.
