Прочитај ми чланакЧудесни Ртањ је најмистериозније место у Европи и највећа светска пирамида за коју многи кажу да није довољно истражена. Одавно постоје различита предања везана за Ртањ и она су увек привлачила необичну пажњу људи који су живели у његовом окружењу.
Чудесни Ртањ је најмистериозније место у Европи и највећа светска пирамида за коју многи кажу да није довољно истражена. Одавно постоје различита предања везана за Ртањ и она су увек привлачила необичну пажњу људи који су живели у његовом окружењу.
Обронке врха Шиљак краси ендемично биље (Сатуреа монтана и Сатуреа сатyрис) које расте само на овом месту. О њиховој лековитости већ постоје праве легенде. Међутим, током последњих година пажљиво око истраживача, уз помоћ савремене технологије, уочило је неке врло чудне геометријске и друге законитости које не делују као обична игра природе већ као дело које су пре много хиљада година направиле, ипак, људске руке.
Утврђено је да унутар ове планине постоје огромне подземне просторије, а спелеолози су већ пронашли више од 17 важних пећина и одаја испод земље. На јужној и северозападној страни планине, испод врха Шиљак лоцирана око 450 метара висока шупљина ромбоидне основе, страница од по 250 и 500 метара.
Овај огромни подземни простор, заузима исту ону позицију на којој се, на већ истраженим пирамидама, најчешће налазе резонантне коморе.Велики вертикални тунел, који су истраживачи прозвали Димњак, води дубоко у утробу планине, одакле ка површини излази изузетна количина оргонске енергије. То је позитивна енергија по људе и живи свет, и зато је Ртањ познат као место где се многи исцељују. Димњак је овалног облика пречника од око шест метара и зарушен је од самог врха у дужини од око 110 метара. Одатле је проходан у дубину од чак 450 метара.
Геометрија Ртња још је интересантнија и препуна је необичних али очигледних законитости. Најистакнутији врхови планине су Кусак, Баба и Шиљак, и када се повежу имагинарном линијом, формирају троугао димензија чије стране су пет и шест километара. Са самог Шиљка се одвајају три крака који су заклонили два угла од по 105 и један од 150 степени.
Један крак може визуелно веома лако да се испрати у правој линији до дужине од три километра, други је дугачак 1.500 метара, а трећи 750 метара. Сасвим је јасно да грађевина са оваквим својствима није могла настати као резултат природних процеса, него је то вештачка грађевина настала пажљивим планирањем њеног облика и локације и изграђена још у праисторији нама непознатом технологијом. Ако бисмо макету Кеопсове пирамиде “преклопили” преко Ртња, увидели бисмо како се многе пропорције поклапају.
