Београд – Упркос става просветних власти да је неопходно растеретити основце који недељно имају више од 25 часова, колико закон прописује, на јучерашњој седници Националног просветног савета чуо се неочекивани предлог: повећати број часова обавезних предмета за ученике од петог до осмог разреда.

Ову идеју изнео је председник НПС, проф. др Александар Липковски, уз образложење да су наши ђаци најмање оптерећени у Европи. Он је рекао да је неопходно да спроведу дискусију о изменама Закона о основној школи и члану који регулише максималан број часова обавезних предмета недељно.

Говорећи у име наставника страних језика, проф. др Јулијана Вучо је подржала ову идеју и поткрепила је подацима из упоредног истраживања које је урађено у склопу анализе наставе страних језика у Европи.

„Упоређивали смо оптерећеност ученика седмог и осмог разреда. У Србији, Немачкој и Русији час траје 45 минута, у Француској 55, а у Италији од 55 до 60 минута. Максималан недељни број часова у Србији је 25, у Француској од 27 до 29,5, у Италији и Немачкој 30, а у Русији 32 – 33 „, рекла је др Вучо.

Она, међутим, није касније одговорила на новинарска питања о томе колико година траје основно образовање у поменутим земљама, јер се овако истргнути подаци могу тумачити на различите начине. Она није коментарисала ни чињеницу, на коју су новинари такође указали, да ђаци у школама практично имају од 26 до 31 часа недељно, када се саберу и обавезни и обавезни изборни предмети. На то треба додати и изборне предмете, допунску и додатну наставу…

Овакви ставови који ће сасвим сигурно изазвати много полемике у јавности, али и на следећим седницама НПС-а, јасно показују колика заправо конфузија влада онима који се у Србији баве образовном политиком. Подсетимо, пре неколико месеци министар просвете др Срђан Вербић изашао је са предлогом да се деца растерете, јер основци имају више часова него што то закон дозвољава. Његов каснији предлог је настављен у истом смеру – преиспитати наставу веронауке и грађанског васпитања.

Проблем је настао што су ова два обавезна изборна предмета поменута у закону и као таква се не могу дирати, тако да су стручњаци принуђени да пронађу друго решење, које је делимично пронађено на уштрб другог страног језика. Предложено је и раздвајање информатике и техничког образовања, што се такође показало као камен спотицања јер је уследила лавина протеста наставника Техничког и информатичког образовања.

„Овде има много интереса струке, а занемарују се деца и живот школе. Мени је јасно да се свако бори за свој интерес, јер од броја часова зависи опстанак радних места, али треба посматрати ширу слику, не да наставник гледа кроз своје прозорче. Бројевима се манипулише, потребно је утврдити колико оптерећење дете може да поднесе, зашто се шта учи, шта желимо – са каквим знањем основац треба да изађе из школе“, рекла је новинарима после седнице проф. др Ана Пешикан, једна од креатора Стратегије образовање Србије до 2020. године. У овом документу су највећи стручњаци за образовање предложили да максималан број часова буде 25.

Она је подсетила да је и у Стратегији записано да није кључно питање броја часова, већ промена организације наставе у школи и структуре часа. У том документу је предложено да настава траје од осам до 16 часова и да нема класичних предавања од 45 минута.

Чланови Националног просветног савета су прихватили и иницијативу да се измене наставни планови и програми (НПП) Филолошке и Математичке гимназије, као и свих оваквих одељења при осталим школама у Србији. Како је објаснила Гордана Мијатовић, помоћник директора Завода за унапређивање образовања и васпитања, најталентованији ђаци у Србији и даље уче по НПП који су усвојени пре 20 година.

„Реформа гимназија није спроведена, само смо 2011. усвојили иновиране програме који се нису односили на специјализоване гимназије. То је било прелазно решење док не спроведу корениту реформу, а талентовани ђаци су тада занемарени. Зато је неопходно донети прелазно решење и за њих, тако што ћемо НПП ускладити са развојем технике, технологије и језика, али и законским решењима донетим у међувремену“, рекла је Мијатовић.

Пошто је било примедби које се првенствено односе на предложене измене у настави књижевности и историје у специјализованм гимназијама, предложено је да се формира нова радна група коју ће чинити представници Завода и НПС, како би се нови предлог нашао на наредној седници.

Час алгебре више

Једна од новина за ђаке Математичке гимназије биће и спајање „социологије” и „устава и права грађана” у „социологију са правима грађана”, како би се добио још један час за наставу алгебре. Ово решење, међутим, наишло је на неодобравање појединих чланова НПС. Они су против смањења општеобразовних садржаја, јер „не треба да се елитна гимназија изједначава са средњом техничком школом”. Социолог, проф. др Младен Лазић је рекао да један будући факултетски образован човек мора да има општу културу, док су представници ученика у НПС са одушевљењем прихватили предлог да се у Математичкој гимназији да још више простора природним наукама.

Да ли је Вербић прекорачио овлашћења
На почетку седнице, помоћник министра просвете др Милован Шуваков је обавестио чланове НПС да је Срђан Вербић искористио законско право и потписао „стандарде квалитета уџбеника”, јер је 11. априла истекао рок од три месеца да НПС усвоји овај документ. Тако ће ђаци у средњим стручним школама добити 901 недостајући уџбеник и приручник .

Уследила је полемика око тога шта значи „ако НПС не донесе документ”. Ана Пешикан је најавила да ће се затражити мишљење надлежног скупштинског одбора због оваквог Вербићевог потеза. Она је додала да је НПС одлуку донео, јер је гласао и одбио понуђени документ јер „лоши стандарди значе да ћемо добити лоше уџбенике, а после ћемо се хватати за главу из каквих књига нам уче деца”.

Председник НПС-а Александар Липковски је поновио да одлука није донета, а Шуваков је појаснио да закон обавезује НПС да у три месеца донесе акт и да је било довољно времена да НПС измени документ и да га потом усвоји.

Сандра Гуцијан / Политика

 

Ознаке: наставници, учитељи, Школа